Јасмина Михајловић

j. mihajlovicЈасмина Михајловић је рођена у Нишу, Србија. Писац је и књижевни критичар. Дипломирала је 1987. године на Филолошком факултету у Београду – Група за југословенске књижевности и општу књижевност. Од 1987. предавала је књижевност у средњим школама у Београду; 1989-1991. сарадник је Института за књижевност и уметност у Београду на пројекту „Српска књижевна критика“, а била је (1991-1999) директор Савета за промовисање српске културе у свету, при Светској српској заједници са седиштем у Женеви. Од 1999. у статусу је слободног уметника. Члан је Српског књижевног друштва. Колумниста је часописа „Лиса“, „Град“ и „Јасмин“.

Аутор је седам књига: Прича о души и телу. (Слојеви и значења у прози Милорада Павића), (1992); Две которске приче, (са М. Павићем, 1998, 2005); Приватна колекција (2000, 2001, 2004, 2005); Путни албум (2004, 2005, 2006); Љубавни роман у две приче (са М. Павићем, 2004); Љубав без тајни (2005); Љубав са речником непознатог (2006). Ускоро joj излази роман Париски пољубац (КЗ „Љубитељи књиге“, Нови Сад, пролеће 2007).

Приређивач је изабраних и сабраних дела Милорада Павића, његов је биограф и библиограф.

Текстови су јој превођени на енглески, руски, грчки, украјински и словеначки.

Јасмина Михајловић као белетриста негује еклектички жанр путописно-епистоларне прозе с примесама антрополошког есеја и приватне исповести, који се чита с напетошћу трилера, хорора и велике љубавне приче.

Критика о књигама

 

Приватна колекција

У овогодишњој издавачкој продукцији Приватна колекција Јасмине Михајловић је најузбудљивија и најсофистициранија књига у којој ауторка спретно, играјући се, прелази из једног документаристичког нивоа у поовску (Е. А. По) језу и динамику (Исидора Бјелица).

Приватна колекција Јасмине Михајловић узбудљиво је штиво, као што су увек узбудљиви палимпсести, плени својим деликатним исповедним тоном који читаоца уводи право у магију приче, тамо где се сједињују и изједначавају литература и стварност.

У Приватној колекцији Јасмина Михајловић нам доноси пулсацију модерне Европе, укусе вазда узбудљивог и епикурејског Париза, приче о судбинама градова, грађевина, људи…

Приватна колекција је децентно и модерно прозно штиво, које је, заправо, љупка мешавина путописне, детективске и урбане грађе, са јаким ароматом љубави, страсти, ужаса и страха, који сачињавају људски живот (Сања Домазет, Данас).

Приватна колекција помало подсећа и на магичну коцку, јер се може пратити у неколико линија које се међусобно додирују или укрштају. Може се читати као дневник, збирка путописа, водич кроз светске музеје или мала колекција женског урбаног хедонизма.

У Приватној колекцији открићемо како се време прошло и митови преламају кроз доба Интернета повезујући на чудан начин породице Дунђерски, Трипковић, Цитурас, Толстој и Павић-Михајловић (Сузана Полић-Радовановић, Базар).

Приватна колекција једна је од оних књига које се не препричавају. У њој пулсирају стварност и снови, испреплетани да их је лако помешати, а када се нит и пронађе, редови се натопе таквим наслагама тајновитости да се напросто гутају, не би ли се назрео расплет (Драгана Букумировић, Политика).

 

Путни албум

Путни албум је, дакле, књига самораскривајућег „женског писма” које се претежно не заклања иза (пост)феминистичких слогана али и не зазире од приказивања и потказивања стереотипа који се тичу сексуалних, поетичких или културолошких предубеђења; све време сликајући сенку свеколиког мушког света у приватној и јавној сфери, она заправо на довитљиво посредан начин излази из њеног домашаја… духовито тематизујући проблематику “женског писма” и културног идентитета у оквирима добрим делом овешталих представа, описујући своје унутрашње кругове између патоса и ироније, наглашеног сентимента и дискретног хумора, између уважавања традиције и искушавања реквизита постмодернизма, Путни албум препоручује се, дакле, као лектира у исти мах довољно занимљива и довољно изазовна и женској и мушкој публици спремној да у читање уложи понешто од властите радозналости и запитаности (Тихомир Брајовић, НИН).

Све радије и све чешће читам романе који се „озбиљно труде“ да то не буду. На пример, Путни албум Јасмине Михајловић… Опојна, а жанровски неодредива књига (Радован Бели Марковић, НИН и Европа).

 

Љубав без тајни

Јасмина Михајловић у књизи Љубав без тајни, љубав сагледава као круцијалну чињеницу у животу сваког писца и сваког читаоца, али и као истовремено и најјавнији и најтајнији феномен људског живота, инсистирајући да постоје многе љубави, а да је најлепша и највећа, управо она љубав у којој се читалац ове књиге налази – сада. „Наша и светска љубавна стварност и сутрашњица“ као да је и мото дела Љубав без тајни, у коме ауторка проговара и о томе како „љубав без тајни не постоји“, о XXI веку као времену када је укинут вишак жртвовања, баш као и о великим, малим и средњим љубавима, избегавању љубави, љубавним писмима, моћном и недодирљивом двополном Богу, иконама у животном споменару, пријатељицама као идеалним љубавницима, феноменима љубавне преваре, родољубљу и добро дизајнираној природи…

Дело Љубав без тајни Јасмине Михајловић као да је написано у складу са крилатицом Еразма Ротердамског: „Живот је гозба – или пиј, или иди“, а духовитост, мудрост и бескомпромисна позитивна енергија у времену којим владају негација и депресивност, најављују да је Љубав без тајни књига о којој ће се тек писати и говорити. Не рече ли оно Џон Ленон: „All you need is love“ (Сања Домазет, Данас).

 

Љубав са речником непознатог

То је збирка рецепата за квалитетнији, испуњенији и срећнији емотивни живот; приручник о праву на емоције; корак – по – корак за превладавање страха од љубави; буквар појмова који чине темељ љубави; уради сама за ослобађање од кривице; енциклопедија различитих врста љубави… Укратко, Љубав са речником непознатог је мала библија нове осећајности. Јасмина Михајловић у њој говори – отворено, из женског угла – о ономе о чему се обично не говори јавно а још ређе пише. Пронашла је праве речи да каже оно о чему се најрадије ћути. Мајке и баке су нам остављале у аманет интимне књиге рецепата и упутстава како да се по бон тону понашамо у различитим ситуацијама. Указивале су нам на то шта је здраво, корисно, пристојно и лепо. Јасмина Михајловић нам је подарила ову ризницу мудрости која почива на кључној истини којој нас нигде нису учили. Она гласи: љубав је истински темељ целокупног здравља.

На крају, али не као најмање важно, ова књига вас ослобађа кривице због тајних мисли, учи како да се искобељате из вековима неговане улоге жене-жртве. (проф. др Неда Тодоровић)

Related Posts