Миодраг Раичевић

miodrag raicevicМиодраг Раичевић је рођен у Подгорици 1955. Живи у Београду од 1998. године.

Објавио је:

Књиге песама: Осјећајне пјесме и једна коњска (1984); Чарапе у трави (1987); Дебеле девојке (1990); Горе главу висибабо (1993); Трице и ку’чине (1994); Музини ветрови (1995).

Сваштару: Свирање Малапартеу (2002).

Под псеудонимом Т. Х. Раич: Опет силована (роман, 1990); Најбоље од Џека Трбосека (роман 1995); Речник афродизијака (1997); Човек без костију (роман, 2003).

Под псеудонимом Равијојло Кликовац: Librus Docleanus Palamudus – Дукљански ријечник (2006).

Куваре: Славе (1999); Палачинке (2000); Кувар за сваки дан (2002).

Приредио је: Како ово нисам знао (бајке, 1995); Шекспирове сестре (антологија женске светске приче, 2002); Антологија боемске поезије (2002); Постмодерна на тргу (са Гојком Божовићем, 1988); Казабланка, темат о филму „Казабланка“ (1990); О кримићу, темат, ревија Овдје (1995); Нема толико до Лајковца, јексерашка проза, часопис Поља (2004); Ноћне приче, светска фантастика (2004).

Учествовао у пројектима: Чаробна шума (савремена српска еротска прича, 1996); Српска крими прича, часопис Реч (1998); Мој приватни Тито, часопис Поља (2002) и Пројекат Буковски, (приче, 2004).

 

Критика о књигама

Раскош романа „Опет силована“ почива на сиромаштву свог предлошка. Али, утолико ова пародија фарсичног јесте трагична: она језички убедљиво сведочи о трагедији језика у жанровској продукцији. А како је овде тај предложак у ствари форма недосегнутог жанра, Раичевић нас, ма колико непрентециозно, ипак у сваком каламбурском обрту изнова подсећа да одавно сви живимо у оквирима и по законима булеварских романа (Предраг Марковић, Борба).

Пушкинову мисао да „роман захтева брбљање“, Т. Х. Раич је претворио у правило по којем роман подразумева необуздану духовитост. Духовитост која захтева , исто тако необузданог читаоца, па је самим тим „Најбоље од Џека Трбосека“, у неку руку, херметично штиво (Гојко Божовић, Борба).

Речник афродизијака“ је књига енциклопедијске структуре, књижевно-гастрономска бласфемија, спој литераризованих основних облика људске делатности, а који, сасвим сигурно, причињавају највише чистог и искреног задовољства: секс и храна (Горан Станковић, Недељни дневник)

У сваком случају ова књига припада корпусу еротске или чак порнографске књижевности (ако то већ нису синонимни појмови), али је њена особитост и провокативност у томе што све чега се дохвати пародира на веома духовит и крајње скаредан начин (Сава Даутовић, НИН)

Кувар, писан с љубављу и очима пуним суза (од лука, знате) јесте ремек-дело на ком би Раичевићу, алијас Т. Х. Раичу, позавидео и Стева Карапанџа! Кувајте сексуалне супе и чорбуљаке (Весна Ташић, Дневни телеграф).

 

Рeкли су о роману Најбоље од Џека Трбосека

Написао си опаку књигу, а ипак се осећаш недужан као јагње. (Рејмонд Карвер)

Та трагична поема стеже ми срце од самог почетка. (Љиљана Хабјановић Ђуровић)

Сузе и смех су, са естетског становишта, превара. (Хосе, Ортега & Гасет)

Треба човек да буде врло учен па да тако лоше приповеда. (Милорад Павић)

Related Posts