Кристофер Хоуп

Christopher HopeРоманописац Кристофер Хоуп је рођен 1944. године у Јоханесбургу у Јужној Африци. Образовање је стекао на универзитетима Vitvoterstranda и Natala, а радио је као новинар пре него што се преселио у Лондон 1975. године. Редовно води емисије и пише чланке и критике за новине и часописе. Пише и драме за радио и телевизију.

Његове песме су први пут објављене у књизи Избељивање (Whitewashes, 1971), али је прво значајније објављено Хоупово дело било Вожње по Кејпу (Cape Drives,1974), за које је добио награде „Thomas Pringle” и „Cholmondeley”. Међу објављеном поезијом су и У земљи црне свиње (In the Country of the Black Pig, 1981) и Енглези (Englishmen, 1985).

Његов први роман, Одвојено одрастање (A Separate Development, 1981), био је забра­њен у Јужној Африци. Богата, хумористична сатира на тему система апартхеида, добитник је награде „David Higham” за белетристику. Међу осталим романима су Кругеров врх (Kruger’s Alp, 1984), који је добио „Whitbread” награду за роман; Хотентотска соба (The Hottentot Room, 1986), смештен у лондонски ноћни клуб, другу кућу јужно­афричких азиланата; и Мој чоколадни спасилац (My Chocolate Redeemer, 1989), прича о неочекиваном пријатељству између петнаестогодишњакиње и прогнаног диктатора. Међу новијим романима су Кућа спокоја (Serenity House, 1992), црна комедија смештена у старачки дом у Лондону, која је ушла у ужи избор за Букерову награду за белетристику; Најмрачнија Енглеска (Darkest England, 1996), која изокреће колонијално искуство кроз визуру афричких истраживача у посети Енглеској; и Ја, месец и Елвис Присли (Me, the Moon and Elvis Presley, 1997), сатирични роман који се одиграва у новој Јужној Африци. Најновији романи су Љубавници моје мајке (My Mother’s Lovers, 2006), i Врт ружних снова (The Garden of Bad Dreams, 2008).

Хоуп пише и документарну литературу међу којима је аутобиографија, Бели дечак бежи (White Boy Running, 1988), путопис, Москва! Москва! (Moscow! Moscow!,1990), koji je осво­јио награду ПЕН-a, и најновији, Знакови срца: Љубав и Смрт у Ланегдоку (Signs of the Heart: Love and Death in Languedoc, 1999), о његовој кући на југу Француске. Браћа под кожом: Путовања у тира­нију (Brothers Under the Skin: Travels in Tyranny, 2003) је био­графија зимбабвеанског диктатора Роберта Мугабеа.

Награде

Thomas Pringle PrizeCape Drives (1972); Cholmondeley AwardCape Drives (1974) David Higham Prize for FictionA Separate Development (1981); Whitbread Novel AwardKruger’s Alp (1984); Central News Agency (CNA) Literary Award (South Africa)White Boy Running (1989); PEN AwardMoscow! Moscow! (1990); Booker Prize for Fiction (u užem izboru) Serenity House (1992).

Ауторска изјава

Мени је писање одувек деловало као поприлично враголасто занимање. Пишем, не да бих променио свет, него да га поткопам, пошто ови модели који су у понуди делују углавном прилично досадно. Велики део живота је чудан и неорганизован. Многи су људи који се праве да поуздано знају нешто или довитљиви или покварени. Често су и шарлатани. Човек пожели да запише њихове изјаве кад год је то могуће, као упозоре­ње другима. Као писац имао сам довољно среће да одрастам у Јужној Африци, месту где фатална лудост за коју те сви убеђују да представља „нормалан” живот увелико премаша чак и најсмелије писце. То је била фантастична обука. То је оно што ме је на­учило чистој инвентивности живота. А дало ми је и тему – тријумф снаге и крајње комично­сти оних који њоме владају.

Related Posts