Илдико Ловаш

lovas ildiko maloИлдико Ловаш је рођена у Суботици 18. августа 1967. Уписала је одсек за Мађарски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, стекавши диплому 1991. године. По професији је професор мађарског језика и књижевности.
Радила је на Телевизији Нови Сад од 1987. до 1991. године. Затим је 1995. постала репортер културне рубрике листа Magyar Szó, „Kilátó”. Године 1998. ради као професор мађарског језика и књижевности у средњој економској школи „Боса Миличевић”.
Постала је главни уредник Üzeneta 1998. Током њеног уредништва, часопис је постао доступан преко интернета, а редакција је позвана на неколико догађаја заједно са другим часописима као и на посебне вечери посвећене Üzenetu. Почиње да издаје тематске бројеве који су представљали саставни део живота кулурног и културно-историјског живота Суботице – управо из тог разлога је поред писаца ангажовала и неколико стручњака из других области: историчара, архитеката, етнолога, историчара културе – и повезала часопис са широм публиком.
Илдико Ловаш организује и води књижевне вечери у Градској библиотеци „Данило Киш” од 1998. године. Била је Градски саветник за културу и информисање у Суботици између 2003. и 2010. године. Од 2010. је на месту Саветника за културу у Националном савету мађарске етничке мањине.
Њени радови су објављивани у часописима на српском и мађарском језику (Új Symposion, Üzenet, Руковет, Књижевна реч, Летопис матице српске, Ex Symposion, Jelenkor, Kalligram, Győri műhely, Új Forrás, Art Limes).
Њене кратке приче су уврштене у неколико антологија новела: Varázsszobor (Форум, Нови Сад, 1990), Felütés (Jászberény, 1990), Kapun kívül (Kriterion – Pelikán, Budapest, 1993), Budapesti aggadák (Múlt és Jövő, Budapest, 1999), Könyv-Jelző (Park Kiadó, Budapest, 2002), Huszonnyolc colour totál (Zetna, Сента, 2003) као и у антологију у издању Удружења мађарских писаца 2001. године.
Њени су радови такође објављивани на српском језику у збиркама прозе часописа Symposion (Нови Сад, 1999) као и у књизи Једина прича (Форум, Нови Сад, 2003) која преставља радове писаца-војвођанских Мађара, а која заправо носи наслов једне од њених прича.
Словеначка антологија под насловом Vzvalovano Blatno jezero (Študentska založba, Ljubljana, 2003) у свом прегледу савременог мађарског романа као и италијанско-мађарска антологија Scrittori ungheresi allo specchio (Carocci, Rim, 2003) такође су представили ову ауторку.
Преводи са српског и хрватског језика:
Превела је две књиге Бошка Крстића (аутор и уредник књига): Градска кућа Суботичко чудо – Városháza, a szabadkai csoda (1999) i Сецесија у Суботици – A szecesszió Szabadkán (Књижевна заједница – Íróközösség – Kijárat, Суботица-Budimpešta, 2002), као и књигу Сјећања (издавач: Durieux, Загреб, 1997) Еве Грлић – Emlékezések (у издању: Múlt és Jövő, Budimpešta, 2000).
Ауторска дела:
Њена прва књига под насловом Kalamáris (Форум, Нови Сад) изашла је 1994. Затим, 1995. године, следи књига A másik történet (Освит, Суботица) која садржи кратке новеле. Први роман, Meztelenül a történetben (Форум, Нови Сад), објавила је 2000. године. Трећу књигу, кратке приче, објавила је 2001. године, под насловом Via del Corso (Orpheus, Budimpešta). 2005. објављује три романа: Kijárat az Adriára – James Bond Bácskában (Kalligram, Bratislava, репринт идање 2007), A spanyol menyasszony (Kalligram, Bratislava, репринт идање 2008) i A kis kavics (Kalligram, Bratislava 2010).
На српском језику, Via del Corso излази 2005. (Fabrika knjiga, Beograd), a Шпанска невеста 2009. godine (исти издавач, обе у преводу Вицка Арпада).
На немачком језику, Zugang Zur Adria James Bond in der Batschka (Ballasi Institut, 2005.)
На бугарском језику Izlaz na Adriatika Dzeims Bond i Backa (Ergo, Sofija, 2008)
На хрватском језику Izlaz na Jadran James Bond u Bačkoj (Meander, Zagreb, 2009)
Награде, признања:
1994. за књигу Kalamáris добија књижевну награду Szirmai, која се додељује сваке друге године за најбољу књигу кратких прича.
2000. за роман Meztelenül a történetben (Nude in the Story) добија награду Bodrogvári, као најистакнутије кеижевно дело године.
2005. Илдико Ловаш добија награду Sziveri као списатељица и уредница, а исте године и њен роман Kijárat az Adriára осваја награду Bezerédy.
1998. ауторка је добила стипендију Móricz Zsigmond, 2004. године стипендију за прозне писце, а 2007. NKA стипендију за белетристику

Related Posts