Mирко Демић

         МИРКО ДЕМИЋ рођен je 1964. године у Горњем Класнићу код Глине.

         Објавио je књиге прозе Јабуке Хесперида (1990), Сламка у носу (роман, 1996), Ћилибар, мед, оскоруша (роман, 2001, 2005, 2011), Апокрифи о Фуртули (2003), Слуге хировитог лучоноше (роман, 2006), Молски акорди (приповетке, 2008, 2009), Трезвењаци на пијаној лађи (роман, 2010), По(в)ратнички реквијем (роман, 2012), Атака на Итаку (приповетке, 2015) и Ћутања из Горе (роман, 2016).

         Поред тога, објавио je књигу есеја, (п)огледа и маргиналија Под отровним плаштом (2010) и На ничијој земљи (2016), као и књигу публицистичких текстова Слађење горчином (2008). У коауторству са Бојаном Јовановићем настала је књига Читање пророчанства (2011).

         Приредио je књиге Буна у Бановини у Класнићу 1883. год. (2003), Ђорђа А. Петровића, Таласи и есеји (2005) и Тмурни дневи (2006) Милана Будисављевића, као и Грке капи Милана Прибићевића (2013).

         За књигу приповедака Молски акорди добио je Андрићеву награду (2009), за роман Трезвењаци на пијаној лађи награду “Дејан Медаковић” (2011), а за роман Ћутања из Горе награду „Меша Селимовић“ (2017). За допринос развоју библиотечко-информационе делатности и културе у Републици Србији добио је награду “Ђура Даничић”, за 2013. годину.

         Делови романа, приповетке и есеји превођени су на енглески, немачки, пољски и украјински језик. Књига приповедака „Молски акорди“ преведена је на македонски језик (2011). Од 2002. до 2011. године био je главни уредник часописа за књижевност “Кораци”. Члан je Српског књижевног друштва. Живи у Крагујевцу.

 

О књизи Ћутања из Горе

Демићев роман је успела осавремењена романескна фантазмагорија о Петровој гори између мита и стварности, архаичног и модерног.

Добривоје Станојевић

Књига М. Демића не спада у чисти жанровски примерак. Драматичан разлог романескног везивања фрагмената је вековно кретање ћутања до сазнања шта се све догађало са Петровом Гором и њеним народом од давнина до недавних времена. Мајсторством у „прењима“ pro et contra, осећајем историјских ломова који погађају човека Горе, те прозорношћу језика и брушеним стилом одликује се и ова сјајна проза М. Демића.

Милош Петровић

Књига М. Демића је фантазмагорично- симболички роман, дакле, интерпретација високе апстракције, интерпретација, чији су и повод и порука, међутим, сасвим конкретни: повод на који се тек алудира, су недавни ратови на нашим просторима, политички сукоби као и узрок и последица оних првих, а порука која се експлицира је цинични апокриф, најгорче егзистенцијално искуство које једва да се да казати.

Стојан Ђорђић

Демићев јунак, пророк Дијаковић, долази из примордијалног времена, а из свог јаства сведочи о ускрснућу Књиге као универзалног криптотекста света. Од архипарадокса до постморталног говора, Демић плете мудру, духовну сторију о немости, немирима и тиховању.

Даница Андрејевић

Петрова гора, планина у Хрватској, представљена је у Демићевој фантазмагорији као сложен простор, који се разлистава вишеструко: историјски, културолошки, метафизички, митолошки… Ћутање је истанчано силажење кроз људско, лично и опште сећање, кроз старе језике, у дубине општег и личног заборава.

Часлав Николић

„Ћутања“ су круна Демићеве пенталогије посвећене егзилу и носталгичним освртима на завичај. Аутор је мајсторски спровео формални троструки преплет који чине нарација о Петровој гори као историјско-политичком топосу и утварних еманација фолклорне фантастике.

Владимир Б. Перић

 

Најновији роман М. Демића последњи је том петокњижја које тематизује сложене хрватско- српске односе у пишчевом родном крају. Истанчани језик писца и његов брижљиво тражен и нађен наративни поступак, одваја и уздиже ово дело у односу на већину овогодишњих романа.

Небојша Лазић

Фантазмагорија М. Демића, вртоглаво урањање у архетипско, митско, сновиделно, дубински нашијенско, још један је антологијски роман у читавој серији којом нас је даривао до сада један од најбољих романсијера које имамо и које смо имали уопште.

Душан Стојковић

М. Демић у фантазмагоричном делу, уз преплете митско-библијског и стварног, прати судбину Срба кроз векове, а испод Петрове горе у сталном су надгорњавању душа и тело, заумље и безумље, безвременост и свевременост.

Гордана Влаховић

Сложен и комплексан роман М. Демића, учворује на једном историјском месту неколико цивилизација, култура, нација, веровања, па и медитативног тумачења ћутања и имена Петар (и горе и Краља), који су и у садејству и у опреци, као што је и живот ван матице, уопште и свуда.

Александар Б. Лаковић

Related Posts