Александар Александрович Генис (Рјазањ, 11. II 1953). Писац и критичар. Одрастао је у Риги. Завршио је Филолошки факултет Летонског универзитета (1976), а од 1977. живи у Њујорку. Радио је у листовима и часописима руске емиграције („Нови Американац“ и други). У Русији га објављују од 1989. Од 1984. сарадник је Радио слободе (коментатор, аутор недељних емисија за рубрику „Изнад баријера“). Аутор је и водитељ телевизијског циклуса „Генис. Писма из Америке“ (канал „Култура“). Аутор је личне рубрике у „Новој газети“ и сталне колумне у часопису „Есквајер“. Члан је редакцијског савета часописа „Страна књижевност“. Члан је жирија Букерове награде (1993) и члан Академије филолошких наука Руске Федерације. Лауреат је награде часописа „Звезда“ (1997).
У коауторству са П. Вајлом објавио је шест књига: Савремена руска проза, Матерњи језик (по препоруци Министарства образовања Руске Федерације), Руска кухиња у изгнанству, 60-е. Свет совјетског човека и др.
Од 1990. ради без коауторства. Објавио је књиге: Америчка азбука, Вавилонска кула, Иван Петровић је умро, Тама и тишина, Пејзажи, Трикотажа. Ова дела ушла су у тротомно издање сабраних дела Културологија. Истраживања. Лично (2002, 2003). Године 2004. објављен је зборник есеја Сладак живот („Вагриус“), 2006. књига кулинарских путешествија Колобок („АСТ“), 2008. књига Зен фудбала и друге приче („АСТ“) и једнотомник Шест прстију („КоЛибри“). У припреми за штампу је збирка филолошке прозе Посебан случај и албума Фантики („АСТ“).
Од 2004. године води сталну рубрику у „Новој газети“.
Аутор је текста документарног филма о украјинској револуцији („Наранџаста зима“, режија А. Загдански).
Превођен је на енглески, јапански, немачки, француски, италијански, српски, мађарски, летонски и друге језике.