Đorđe Pisarev

О аутору

 

Биографија или фебруар

Године 1512, 22. фебруара, умро је Америго Веспучи.

Микеланђело Буонароти, геније, умро је 18. фебруара 1564. године насликавши пре тога „Страшни суд”. Марија Терезија прогласила је Нови Сад краљевским слободним градом 1. фебруара 1784. На Сретење Господње, 15. фебруара 1804. године, у Орашцу је Карађорђе подигао Први српски устанак. Зимског 17. фебруара 1873. године рођен је  сатиричар Радоје Домановић, онај исти што је написао „Вођу”. „Кинеска царица” први је трговачки брод који је из њујоршке луке кренуо пут Кине, баш на 22. фебруар 1784. Истина је и да је Писарев рођен 11. фебруара 1957. године у знаку Водолије, подзнак Риба, у Федеративној народној републици Југославији. У Визићу! Обележен именом, писањем је опседнут у тој мери да и не користи типку „делете”.

Дипломирао је књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Ради у „Дневнику”.

Објавио седамнаест сретних књига.

Збирке прича: Књига господара прича (1985), Мики Шепард: Страшне приче (1990), Посланице из Новог Јерусалима (1996, изабране приче), Бесмртници (2002, изабране и нове приче) и Велика очекивања (2012).

Есеји: Пред вратима раја (2002).

Романи: Мимезис мимезис романа (1983), Књиге народа Лутака (1988), Готска прича (1990), Ковчег (1992), Пописујући имена ствари (1995), Завера бли­знакиња (1999), Под сенком змаја (2001), У срцу града (2004), Поноћ је у соби успомена (2005, 2010), А ако умре пре него што се пробуди? (2009, 2010), На стази суза (2010).

Лауреат је Награде Лаза Костић, Награде Стеван Пешић, добио је Награду Друштва књижевника Војводине за књигу године и Награду Покрајинског фонда културе за најбољу књигу године, као и награду Фондације Борислав Пекић.

Још увек живи у Новом Саду где је у фебруару 2013. записао ове редове. Када си их ти прочитао?

О књигама

 

О књизи Велика очекивања

 

Сасвим несвакидашња књига прича Писарева који, у маниру велеслалома кроз књижевне посвете, води свог читаоца кроз капије ових, и низа, низа других питања.

Са идејом да сама литература, попут времена и места збивања, има једнако право да одреди позицију приповедања, аутор нас уз помоћ сасвим различитих регистра стварности, од приче до приче, води кроз имагинирану дворану књижевних тајни.

Пишући увек о људима с друге стране, о онима који пролазе кроз различите скале љубави и ероса, кроз необичне могућности властитих живота, Писарев гради књижевни свет чија је једна од најбитнијих константи чињеница да је увек другачији. Алтернативан. У њему границе приче лако постају и гранична егзистенцијална стања. А читање? Читање остаје мит.

Ненад Шапоња

 

Највећа вредност ове колекције од тридесетак прича јесте њена разноврсност. Непажљиви читалац ће помислити да је изгубљен аутентични глас нашег писца. Рећи ћу да то једноставно није тачно. Писаревљево палимпсестно прозно писмо је једно од најизазовнијих у корпусу савремене српске литературе и његова је не само садашњост, него и будућност.

Васа Павковић, Блиц

 

Док тржиште, гладно зараде, од уметности захтева да појефтини, Писаревљево “Фројд-Трт и Едип-Мрт” имплицира да су све приче већ испричане (као и његова, уосталом) и да предстоји још само њихово комбиновање и пресипање (из шупљег, да, у празно). Обједињавајући збирку асоцијацијама на Открoвење, Писарев показује оно најстрашније (или, зависно од тога како се узме, можда најсмешније) да је књижевност, наиме мртва, а да данашњи писци, попут римских картографа који су, из лењости или досаде, уписивали Помпеју и годинама након њене пропасти, само одржавају илузију да стваралаштво постоји. Да живимо у друштву које мари за културу, ова би књига, вероватно најбоља коју је Писарев сачинио, бар мало протресла духове.

Весна Тријић, Блиц

 

О књизи А ако умре пре него што се пробуди?

 

Усред расутог, немерљивог времена, Писаревљев јунак, припадник генерације већ изгубљене између светова, открива да се налази у години у којој године нису постојале и у простору који тек треба открити. Ишчезле улице града Новог Сада треба изнова именовати, а књиге су људи који у кинеском трговачком центру покушавају да (изнова) уцртају координате онога што је већ Tera inkognita: Магличасти континент Нови Сад. Потрага за обећаном земљом – обећаним градом трагање је за (изгубљеним) идентитетом. А сан у граду који нестаје пред читаоцем се открива кроз постмодерни реализам 21. века са елементима фантастике (од киберпанка и виртуелне реалности до универзума Матрикс), истовремено бивајући на трагу камерних пасторала, али и интимне психологизације романописаца прве половине 20. века. Тон сећања, боја носталгије, обнављање, односно реконструкција стварности потиче из старе Писаревљеве опсесије да живимо у лажном свету – прави свет се распао, а ми данас живимо у његовој копији

(из рецензије)

 

Потписник романа А ако умре пре него што се пробуди? позива се у својеврсном свођењу рачуна на занимљиво и у неку руку неочекивано тројство „тајне историје културе“, које чине панк, научна фантастика и савремена теорија могућих светова.

НИН

 

Писаревљев јунак трага за изгубљеним идентитетом у простору који тек треба открити, у години у којој године и нису постојале.

Политика

 

Ђорђе Писарев и овога пута приповеда нелинеарну причу, проткану метатекстуалним сегментима, тако да је читав његов роман фини наративни амалгам где се фантастично и мисаоно мешају са знањем о књижевности, а сетни приповедачки тонови посвећени пролазности и односу према вољеној жени додатно су оплеменили и читалачки остварили ову књигу, показујући тако да врхунска литература не мора бити некомуникативна, херметична и окренута уском кругу читаоца.

Блиц

 

Роман А ако умре пре него што се пробуди? приповеда о још делујућим последицама сукобљавања на тлу бивше државе, још неразрешеним у својим културним и политичким напетостима, спуштајући их на ниво појединачне судбине и моћи књижевности да уопште говори о свету и о дереализацији света.

Данас

 

Нема сумње, јунак, сви ми, без обзира какви били, кад тад, морамо стићи до нове математике света и изнова дати смисао животу. Као што је и Себастијан Бух у Бескрајној причи пронашао ново име за краљицу, после дуге и бајковите потраге и јунак Писаревљевог романа ће успети новим исписивањем имена ствари да обнови њему потребан свет.

Летопис Матице српске

 

Писарев је створио виртуалну књигу која трага за путевима до стварности (као скупа представа и прича) и стварног (као личног настојања да се ослободимо представа), укључујући елементе фантастике и попкултурних нарација, али и племениту тежњу и могућност књижевности да ненаметљиво ствара боље светове, да лирски дочарава пролазност и да трага за тачкама преображаја у граничним дискурсима љубави, сна и смрти.

Златна греда

 

Свако ко је макар понешто прочитао од Писарева вероватно није изненађен насловом новог романа. Аутор, наиме, својим поступком фантастичког моделовања често наглашава загонетну консеквентност ониричког простора, односно откривање порозне границе између света сна и (књижевне) стварности.

Поља

 

Ово није прича о јунаку која је приповеда, већ о јунакињи коју он покушава да створи у свом новом роману, чиме се уводи још један дијалог, тако близак наслеђу постмодернизма, о литератури и сврсисходности писања у доба виртуелних изазова.

Дневник

 

У роману А ако умре пре него што се пробуди? читалац се нађе у информационој судбини мозга опасно приближеног Агенцији за страх; живот клизи са бесмртношћу у ударни телевизијски термин. Ако знамо за дух времена, на крају ће све боје бити живи свет, да би људи могли у миру водити своје глупе ратове и правити мустре за демократију, која преко политике и просветитељства постаје благородна клетва.

Радио Нови Сад

 

Успевајући да читаоцу поклони фину игру ироније и књижевних цитата, Писарев је на елегантан начин увео ликове, њихове компликоване односе, жудње и надања у причу.

Е-новине