ЈЕВГЕНИЈ ВОДОЛАЗКИН

Јевгениј Германович Водолазкин (Кијев, 21. II 1964) Дипломирао је на Филолошком факултету, а магистрирао на Институту за руски језик и књижевност РАН. Године 2000. докторирао је одбранивши докторску дисертацију Светска историја у књижевности Старе Русије. Ради у ИРЛИ (Институту за руску књижевност) у Санкт Петербургу, a од 2012. уређује алманах Пушкинског дома Текст и традиција. Јевгениј Водолазкин увек је наглашавао да je имао срећу и част што je деценију и пo његов научни руководилац и учитељ у време усавршавања и рада у ИРЛИ био највећи лингвиста двадесетог столећа, Дмитриј Сергејевич Лихачов.

Аутор je стотинак научних радова о старој руској књижевности, књига Дмитриј Лихачов u његова епоха и Инструмент језика. О људима u речима и романа Отимање Европе (2005), Соловјов u Ларионов (2009) и Лавр (2013).

Роман Соловјов u Ларионов био је финалиста за награду „Књига године 2010”, добитник Награде „Андреј Бели” и Награде за филолошку храброст и оригиналност, док је проглашен и за најбољу књигу у Русији, 2010. године. Роман Лавр je добитник награде „Књига године 2013”, Награде „Јасна Пољана” и Награде међународног удружења „Портал”.

Због изузетне популарности писца, објављено je 2013. године дело Сасвим дpyгo време, које садржи, осим поновљеног издања романа Соловјов u Ларионов, и аутобиографске приповетке, као и новелу Блиски пријатељи.