Влада Урошевић

Влада Урошевић (Скопље, 1934) песник је, романсијер, приповедач, есејиста, књижевни и ликовни критичар, антологичар и преводилац. Доктор је филолошких наука и редовни професор у пензији на Филолошком факултету „Блаже Конески“ Универзитета у Скопљу, где је предавао историју европске књижевности XIX и XX века. Члан је Македонске академије наука и уметности, Српске академије наука и уметности, Европске песничке академије, Словенске академије књижевности и уметности и дописни члан Академије „Маларме“ у Паризу.

Од средине педесетих година прошлог века активно је присутан на македонској књижевној сцени. Један други град, прву збирку песама, објавио је 1959. године. Аутор је обимног и жанровски разноврсног опуса који обухвата поезију, прозу, есеје, путописе, ликовну критику и антологије. Један је од најистакнутијих представника македонске фантастичне књижевности, у чијем се стваралаштву преплићу надреализам, мит, сан и имагинација. Међу његовим најзначајнијим песничким збиркама издвајају се Ронилачко звоно (1975), Хипнополис (1986), Тајно злато (2016) и Лавиринт (2019), међу књигама прича Знаци (1963), Ноћни фијакер (1972), Лов на једнороге (1983), Скопске приче (1988) и Тајна мисија (2013), а међу романима Укус бресака (1965), Моја рођака Емилија (1994), Дворски песник у направи за летење (1996), Дивља лига (2000), Змајева невеста (2008) и Маџун (2018).

На македонски језик превео је дела Шарла Бодлера, Артура Рембоа, Гијома Аполинера, Андреа Бретона, Анрија Мишоа, Жака Превера и Алена Боскеа, као и изборе из поезије Оскара Давича, Васка Попе и Миодрага Павловића. За свој књижевни и преводилачки рад Влада Републике Француске именовала га је најпре за витеза, а потом и за официра Ордена уметности и књижевности. Књиге Владе Урошевића преведене су на енглески, бугарски, немачки, дански, италијански, пољски, руски, словеначки, српски, француски, хрватски и шпански језик.

Један је од оснивача Струшких вечери поезије. Три пута је освојио награду за најбољу прочитану песму на овом фестивалу, три пута награду „Браћа Миладиновци“ за најбољу песничку књигу, а 2023. године и „Златни венац“ – највише признање Струшких вечери поезије. Добитник је и награда „Григор Прличев“ и „Рациновог признања“, награде „Халиде Едип Адивар“ Турског ПЕН центра, награде „Велико летеће перо“ на међународном песничком фестивалу „Словенски загрљај“ у Варни и Ордена „Сергеј Јесењин“ Савеза писаца Русије. Република Србија одликовала га је 2024. године Сретењским орденом I степена за изузетне заслуге у књижевности и култури.