Фото: Ото Хорват
Енес Халиловић, приповедач, романсијер, песник, драмски писац, рођен је 5. марта 1977. у Новом Пазару.
Објавио је збирке поезије: Средње слово (1995, 2016), Блудни парип (2000), Листови на води (2007, 2008, 2008), Песме из болести и здравља (2011) и Зидови (2014, 2015); збирке прича Потомци одбијених просаца (2004) и Капиларне појаве (2006); драме In vivo (2004) и Кемет (2009, 2010) и романе Еп о води (2012) и Ако дуго гледаш у понор (2016, 2017). Забележио је 172 загонетке које је објавио у упоредној анализи Загонетке (2015) коауторски са Елмом Халиловић.
Основао је књижевни часопис Сент и књижевни веб часопис Еckermann.
Приче, поезија и драме Енеса Халиловића објављене су у засебним књигама на енглеском, пољском, француском, македонском, турском, албанском и бугарском језику, а проза и поезија су превођене на енглески, немачки, шпански, руски, арапски, турски, француски, пољски, румунски, украјински, мађарски, словеначки, летонски, албански, македонски, грчки, бугарски и каталонски језик.
Халиловићеву драму Комад о новорођенчадима која говоре премијерно су извели глумци берлинског театра Schaubühne 10. марта 2011. године.
Халиловић је заступљен у бројним песничким и прозним антологијама у земљи и иностранству. Добитник је Златне значке за допринос култури као и књижевних награда Меша Селимовић, Бранко Миљковић, Ђура Јакшић, Ахмед Вали и Стеван Сремац, а за уреднички рад у Сенту добио је Награду Сергије Лајковић.
РЕКЛИ СУ О ЧУДНОЈ КЊИЗИ
Утисак је запањујући, као и сама Чудна књига. Прича „Граница“ је ремек-дјело… (Бранка Богавац)
Чудна књига је тешка, али одлична. Изврсне приче. (Александар Јерков)
Уживам у овим причама. (Ненад Милошевић)
Мрачне цртице. (Милица Маркић, преводилац)
Прочитао сам Чудну књигу. Чудесне приче. Невероватне. Право освежење за нашу књижевност. Књига која нам је била потребна а нисмо је имали. Онеобичена до максимума кратка кратка проза која је уједно и фрагментизовани роман. Нажалост, плашим се да лења нам и недовољно виспрена књижевна критика неће успети, а плашим се – ни хтети, да је докраја схвати. (Душан Стојковић, књижевни критичар)
Прочитао сам Чудну књигу и наставио да се чудим. (Златко Паковић)
Оно што није чудно и није за причу, а ако се и исприча – то не траје дуго. То добро зна Енес Халиловић, а то је знање старије од њега, јер у свему што овај стваралац пером изусти, осећа се искон и назире исходиште обојено модерношћу која обећава вечност. Његова Чудна књига, празник је ријечи за коју овај Песник верује да је ходалица. У његовом ствaралаштву вода има истакнуто место, а он је писац који не гаси жеђ са сваког извора. (Милан Анђелковић, песник).
РЕКЛИ СУ О РОМАНУ АКО ДУГО ГЛЕДАШ У ПОНОР
Био бих поносан да сам написао овакву књигу. (Проф. др Предраг Јашовић)
Плачем и смијем се над овом књигом, уздаси ми се отимају. (Селма Хасановић, историчар књижевности)
Мучна књига која је, што би рекао Кафка, секира за смрзнуто море у нама. (Марија Ненезић, књижевна критичарка)
Фасцинантан роман. У питању није завиривање у понор и кокетерија с његовом вртоглавошћу, већ истински непоколебљиво зурење тако да и читалац постане свестан да борави „с оне стране добра и зла“. (Љиљана Шоп, књижевна критичарка)
Књига ме је истински потресла. (Надија Реброња)
Ремек – дело. (Игор Перишић)
Приповест као тужна посвета пишчевом родном граду. (Радмила Ц. Лотина)
Туга ме стисла после ове лепе књиге. (Силвија Монрос Стојаковић)
Одавно, ама баш одавно нисам читао такву прозу – и по структури, и по садржају, а понајвише по мајсторству којим је написана. (Ристо Лазаров)
Изузетно сам уживао у понору ове књиге, једна од најбољих које сам скоро читао. (Ненад Шапоња)
То је најбољи роман са југословенског подручја који сам читао посљедњих година. (Адин Љуца)
Након читања ове књиге нисам иста! Филигрански менаж лираског и драмског, у контури филозофије живота која читањем проверава да ли смо још увек живи. (Марија Васић Каначки, књижевни критичар)
Лектира мора да садржи и савремене писце. Примера ради, Енес Халиловић, песник и прозаиста млађе генерације и лауреат наших најзначајнијих награда, заслужује квалитетом својих дела да буде увршћен у школску лектиру. Његова поетика довољно је утемељена на провереним обрасцима класике, а истовремено носи врло модерни сензибилитет и искуства авангарде. Сигуран сам да такво штиво припрема и отвара младог читаоца за сусрет са стваралаштвом које нам се примиче из будућности. И то је важна функција образовања у култури. (Драгољуб Којчић)
Одушевио ме је Халиловић: то је генијални парадокс – страшан живот али у целини, кад све то прочиташ – оптимизам са сузама на очима! Давно нисам читао нешто тако тужно и добро ни у Русији ни у Србији. (Васја Соколов).