Ненад Величковић (Сарајево, 2. V 1962). Ожењен, има кћерку. Завршио Математичку гимназију у Сарајеву (1981). Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву, Одсек за југославенску књижевност и српскохрватски језик (1986). Магистрирао (2006) с темом „Политички театар Душана Ковачевићаˮ. Предаје на Катедри за јужнословенску књижевност Филозофског факултета у Сарајеву. Уредник магазина Визија. Власник приватне установе Књижевна радионица Омнибус. Власник и покретач студентског месечника Омнибус. Власник и покретач сатиричног седмичног листа Алчак. Био је главни и одговорни уредник ФАН магазина (1996–1998), члан редакције часописа Босанска вила (1998–2000), секретар Института за књижевност у Сарајеву (1991–1992) и професор у Првој гимназији у Сарајеву (1987–1990). Члан П.Е.Н. центра БиХ. Учествовао на бројним књижевним сусретима, конферанцијама и манифестацијама у свету.
Објавио је књиге: Коначари, роман, Сарајево (1995), Загреб (1997) – књига је преведена на италијански, немачки, словеначки, мађарски, македонски, енглески и пољски; у Србији су књигу објавили Стубови културе (1998); Ђаво у Сарајеву, збирка прича, Сарајево (1996, 2006), Сплит (1998, 2001); Sexikon-Sexpresionizam, књига са два лица, речник и збирка есеја, Сарајево (1998); Сарајевски гастронаути, приче о намирницама које су Сарајлије примале у хуманитарној помоћи, Сарајево (1999); Отац моје кћери, роман, Сарајево (2000, 2002, 2004) – ова књига је преведена на бугарски; у Србији су књигу објавили Стубови културе (2003); Сахиб, роман, Сплит (2002) – овај роман су у Србији објавили Стубови културе (2002); Поезија ремонтизма/Издржите још мало, нећете још дуго, изабране сатире, Сарајево (2003); Сахиб, импресије из депресије, Сарајево (2005) – роман је преведен на словеначки (2005); Viva SEXICO, Сарајево (2006); 100 змајева, роман, Сарајево (2007); Дијагноза – патриотизам, Београд (2010); Временска петља, Сарајево (2011); Школокречина: национализам у бошњачким, хрватским и српским читанкама, Београд (2012); Витез шведског стола, збирка прича, Београд (2013); Лажа и апанажа. О употреби књижевности у образовању (2017); Не говори ми док те прекидам: пубертетски антибонтон, Београд (2018); Академско шарлатанство. Наука о књижевности и универзитет у транзицији – етнографски приступ, Београд/Сарајево (2019); Пластелинци, Сарајево (2019); Концерт за обоу, роман, Београд (2019).
Написао је бројне радио-драме, сценарије за серије, филмове, драме, кабарее, спотове, драме за позориште и луткарске представе, драматизације…
Приче су му објављене на немачком, енглеском, словеначком, пољском, македонском… Заступљен је у бројним антологијама и изборима савремене приче. Пише теоријске и критичке текстове. Добитник је више награда за приче и радио-драме.