Марио Лигуори

Марио Лигуори (Сарно, Италија, 1976) Дипломирао је компаративне језике и културе на Универзитету L’Orientale у Напуљу, а мастер и докторске студије завршио на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише на италијанском и српском језику, а говори италијански, енглески, словеначки, шведски и српски.

Заступљен је у антологији Букет за стару даму (Протего, 2008), а аутор је путописне прозе Снатрења (Службени гласник, 2010), двојезичне збирке прича Sette storie autunnali /Седам јесењих прича (Академска књига, 2013), књиге прича Прва љубав (Лагуна, 2014) и монографије Vedi Napoli e poi muori: Напуљ у српским путописима од 1851. до 1951. године (Службени гласник, 2015).

Објављивао је чланке и научне радове у италијанским, српским и босанско-херцеговачким дневницима, зборницима и часописима. Преводио је научне радове и каталоге за Галерију Матице српске, а радио је као симултани преводилац на научним скуповима у Италији и Србији. Од 2007. до 2009. живео је у Шведској, где је, између осталог, предавао италијански језик у Центру за језике Kävlinge Lärcentrum. Страствени је путник, боравио је у више од тридесет земаља. Предаје италијански језик на Филозофском факултету и Академији уметности у Новом Саду.

Марио Лигуори је данас један од најпопуларнијих писаца у Србији. Многи угледни српски писци, професори књижевности и књижевни критичари говорили су и писали афирмативно о њему и његовој књижевности.