Darko Tuševljaković – rođen 1978. u Zenici. Od 2002. objavljuje kraću i dužu prozu u časopisima i antologijama u zemlji i regionu. Dosad je objavio četiri romana: Senka naše želje (2010), Jaz (2016), Jegermajster (2019), Uzvišenost (2021) i tri zbirke priča Ljudske vibracije (2013), Naknadne istine (2017), Hangar za snove (2022). Dela su mu se našla u izborima za Ninovu, Vitalovu i Andrićevu nagradu. Dobitnik je Nagrade „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu i Evropske nagrade za književnost za roman Jaz, koji je preveden na osam evropskih jezika.
Živi i radi u Beogradu, kao urednik i prevodilac.