Ерик Вијар је француски писац, филмски сценариста и редитељ, рођен у Лиону 1968. године. Живи у Француској. Завршио је студије историје и филозофије. Дебитује као књижевни стваралац крајем деведесетих. Добитник је низа француских и интернационалних признања. Као писац, прво признање добио је 2010. за епски роман Конкистадори. За свако наредно објављено дело, међу којима се истичу Туга земље: Прича о Бафало Билу Кодију и 14. јул, добијао је књижевне награде, да би му 2017. била додељена и она најпрестижнија ‒ награда ,,Гонкур” за књигу Дневни ред. У најужем избору за Букерову награду нашла се књига Рат сиромашних.
Објавио је следећа дела: Le Chasseur (1999), Bois vert (2002), Tohu (2005), Conquistadors (2009), La bataille d’Occident (2012), Un endroit où aller (2012), Tristesse de la terre: Une histoire de Buffalo Bill Cody (2015), 14 juillet (2016), L’Ordre du jour (2017; Дневни ред, Академска књига, Нови Сад, 2018), La guerre des pauvres (2019; Рат сиромашних, Академска књига, Нови Сад, 2022), Une sortie honorable (2022; Частан излаз, Академска књига, Нови Сад, 2023).
Аутор је филмова La vie nouvelle (2002), L’homme qui marche (2006), Mateo Falcone (2008).