Вида Огњеновић

Vida Ognjenovic´Рођена у Дубочкама крај Никшића, одрасла и школовала се у Србији.

Основну школу завршила у Врбасу, а гимназију у Сремским Карловцима. Дипло­мирала је на Катедри за општу књижевност на Филолошком факултету у Београду и на одсеку за режију београдске Академије за позориште, филм и ТВ.

Постдипломске студије је започела у Паризу на Сорбони, а магистарски рад из теорије и праксе режије одбранила је на универзитету у Минесоти, САД, као стипендиста Фулбрајтове Фондације (1972. године).

Од 1974. до 1979. радила је као асистент на ФДУ у Београду. За директора Драме Народног позоришта у Београду изабрана је 1977. године, а по истеку четворогодишњег ман­дата, остала је у ангажману као стални редитељ.

Као професор по позиву, предавала је на универзитетима у Лос Анђелесу (UCLA, 1981, 1982), Чикагу (UIC, Columbia College, 1996, 1998, 2000) а у оквиру предавачких турнеја оби­шла је у неколико махова, као гост предавач, све веће универзитете САД-а (1985, 1991, 1997, 1999). Редовни је професор Академије уметности у Новом Саду.

Њен редитељски опус чини близу стотину позоришних, као и велик број телевизијских и радио режија, од којих многе по сопственим текстовима.

Написала је 11 драма, које су доживеле више поставки и бројна извођења, а објављене су у различитим издањима. Као редитељ гостовала је у многим позориштима широм раније Југославије (Црна Гора, Словенија, Хрватска), а радила је представе и изван наше земље. Режирала је разнородан репертоар, како домаћу и страну класику, тако и модерну савремену драму и многе праизведбе. Добитница је свих значајнијих награда за драму и режију. То су, између осталих: Октобарска награда града Београда за позоришну уметност (1984); Златни ловоров венац за режију (Сарајево, 1985); Вукова награда за уметност (1992); Стеријина награда за најбољу драму (1991); Награда Јоаким Вујић за позо­ришну уметност (2001); Стеријина награду за најбољу драму (2002); Стеријина награда за најбољу режију (2002); Награда Будва Град Театар за позоришну уметност (2007).

Објављује прозу и есејистику.

Збирке приповедака: Отровно млеко маслачка (1994), Стари сат (1996), Најлепше приповетке Виде Огње­но­­вић (2001), Права адреса (2007).

Романи: Кућа мртвих мириса (1995), Прељубници (2007).

Путописна проза: Путовање у путопис (2005).

Збирка есеја: Насупрот пророчанству (2007).

Збирка интервјуа: Нема више наивних питања (2008).

Књиге драма: Кањош Мацедоновић (1989, 1994, 2004), Меланхоличне драме (1991), Сетне комедије (1993), Девојка модре косе (1994), Милева Ајнштајн (1988, 2002), Јего­ров пут (2001), Сабране драме у три књиге: Драме I, II, III (2000, 2001, 2002), Дон Крсто (2007).

Добила је многе значајне награде за књижевни рад.

Између осталих: НаградуПросвете за књигу године (1994); Андрићеву награду за при­по­ветку (1995); НаградуБранко Ћопић за прозу (1996); НаградуЛаза Костић за роман (1996); НаградуКарољ Сирмаи за приповетке (1996); НаградуРамонда Сербика за про­зу (1998); НаградуСтефан Митров Љубиша за књижевно дело (1999); НаградуТодор Манојловић за модерни израз у књижевности (2004); НаградуМилица Стојади­новићСрпкиња за приповетке (2007); Награду Народне библиотеке за Књигу године (2007).

Related Posts