Ото Толнаи

Oto TolnaiОто Толнаи је рођен је у Кањижи 1940. године. Песник, приповедач, драмски писац, есејиста. Превођен је на српски, немачки, пољски, енглески, холанд­ски, словачки, француски, италијански језик. Ото Толнаи је најплоднији и најсвестра­нији стваралац у књижевности војвођанских Мађара. Окушао се у свим могућим уметничким формама живећи вечно у метаморфозама, од песме до есеја, од експерименталног романа до драме. Студирао мађар­ски језик и књижевност у Новом Саду и филозофију у Загребу. Добитник свих најзначајнијих књижевних награда у бившој Југославији – два пута Хидове награде (1974, 1978), Сирмаи­јеве награде (1988), награде Тодор Манојловић (2007) и у Мађарској – на­граде Аттила Јóзсеф (1991), Ендре Адy (1995), Тибор Дéрy (1995) Милан Фüст (1997), Сáндор Wеöрес (1999), Миклóс Раднóти (2000). За члана Мађарске академије књижевности и уметности изабран је 1998. године. Највеће мађар­ско државно признање, Кошутову награду, добио је 2007. године.
Збирке песама: Хоморú версек (Конкавне песме), 1963; Сирáлyмеллцсонт (Галебова грудњача), 1967; Валóбан ми лесз велüнк? (Заиста шта ће бити са нама?, са Иштваном Домонкошем), 1968; МАО-ПОЕ, са Иштваном Домон­ко­шем, 1968; Сзеплöтелен кис гéпек, цсöпп феједелми јелвéнyек (Безгрешне мале машине, сићушне кнежевске инсигнације), 1968; Агyонверт цсипке (Пре­бијена чипка), 1969; Легyек карфиол (Да будем карфиол), 1973; Версек (Песме), 1973; Вилáгпор (Прах света), 1980; Видéки Орфеусз (Провинцијски Орфеј), изабране песме, 1983; Гyöкеррáгó (Здерач корења), 1986; Версек кöнyве (Књига песама), 1992; Wилхелм-далок (Вилхелмове песме), 1992; Áрвацсáтх (Сиротанчат), 1992; Балкáни бабéр (Балкалнски ловор), 2001; Сзöг а надирбан (Ексер у надиру), 2005; Óмама егy роттердами генгсзтерфилмбен (Бака у једном ротердамском гангстерском филму, роман од песама), 2006.
Збирке песама за децу: Елефáнтпусзи (Слоновска пуса), 1982; Рококо (Рококо), 1986.
Романи: Ровархáз (Кућа инсеката), 1969; А тенгери кагyлó (Морска шкољка), 2011.
Збирке новела: Гогол халáла (Гогољева смрт), 1972; Вирáг утца 3 (Цвећарска број 3), 1983; Прóзáк конyве (Књига проза), 1987; Кéкитöголyó (Плавило), 1994; А помпеји сзерелмесек (Љубавници из Помпеја) 2007; Гренадíрмас (Гренадирмарш), 2008; Вилáгíтóторонy еладó (Светионик на продају), 2010.
Књиге есеја о ликовним уметностима: Сáфрáнy Имре (Имре Шафрањ), моно­графија, 1978; Мезтелен бохóц (Голи кловн), 1992; Ротхадт мáрвáнy (Трули мермер), 1997.
Изведене су му драме: Вéгеладáс (Распродаја), 1979; Вауер-аспирин (Бајеров аспирин), 1982; Брилиáнс (Брилијант), 1985, 1991; Парипацитром (Коњ­ска фушкија), 1991; на сцени будимпештанског Јурта Сзíнхáза Мамуттеметö (Гробље мамута), 1988; збирка драмских текстова Вéгел(ö)адáс (Распродаја – Последња представа), 1997.
На српском језику:
Герилске песме (песме, 1967); ЗОО (песме, двојезично, 1969); Кућа ин­секата (роман, 1976); Приче из робне куће (новеле, 1986); Крик руже (песме, 1988); Русма или минијум можда (песме, 1990); Крволочна зечица (кратке прозе, 2006); Песник од свињске масти (роман-интервју, 2009) и Морска шкољка (роман, 2011).

Related Posts