Оја Бајдар

slide5

Рођена у Истанбулу 1940. године, Оја Бајдар је завршила средњу школу за девојке Notre Dame de Sion. Са седамнаест година написала је свој први роман Алах је заборавио своју децу (Allah Çocukları Unuttu)). Студирала је социологију и филозофију на Универзитету у Истанбулу, постала асистент 1964. године и остала да предаје историју социјалне мисли на истом одсеку. Године 1965. постаје члан Турске радничке партије, прве легалне масовне партије турског социјалистичког покрета. Због својих политичких ставова, морала је 1969. године да напусти своје место, те се прикључује наставном особљу Универзитета „Haettepe” у Анкари. После војног пуча 1971. године, хапсе је и избацују са универзитета. По ослобађењу, ради као колумниста и новинар дневних листова Yeni Ortam и Политика. После војног пуча 1980. године, напушта Турску и присиљена је да живи у егзилу у Немачкој. Током ових година, пад социјалистичког система и туга коју је то донело представљају позадину њених књижевних дела. Људска димензија политичких превирања којима је била сведок стављени су у први план у збирци кратких прича под називом Збогом, Аљоша (Elveda Alyoşa, 1991).

Пошто је добила делимичну амнестију 1991. године, враћа се у Турску. Од тада је објавила осам романа и других прозних и документарних литерарних дела. Њени романи су преведени на 26 језика међу којима су и немачки, француски, енглески, италијански и грчки. За своја прозна дела добила је многе књижевне награде у Турској и у иностранству, међу којима су и Orhan Kemal награда за роман, књижевна награда Cevdet Kudret, и награда за роман Yunus Nadi. Њен роман Повратак никуда (Hiçbiryer’e Dönüş) је у Италији добио награду Carical (Premio per la Cultura Mediterranea) за 2011. годину.

Поред тога што је дефинше писање романа, Бајдарова је позната и као заговорник демократских принципа и мањинских права у Турској. Један је од оснивача Турске мировне иницијативе.

Прозна каријера Бајдарове је груписана у два засебна периода њеног живота. Прва група младалачких романа написана је између 1957. и 1963. године, после чега је имала дугу паузу због активног учешћа у социјалистичком покрету 1960-их. После пада социјалистичког система вратила се писању прозе у својим педесетим годинама, и у овом периоду била је коауторка једног мемоара, написала збирку прича и више романа.

Збогом, Аљоша (Elveda Alyoşa, 1991) је збирка прича које сликају осећај стања егзила. Ова књига је овенчана престижном наградом за причу Sait Faik.

Мачја Писма (Kedi Mektupları) је освојила награду за роман Yunus Nadi, 1993. године. Скривена међу редовима миришљавих мачјих писама, читаоцу се пружа панорама политичких избеглица и њиховог преиспитивања заједничке прошлости после пада социјалистичког блока.

Следећи роман, Повратак никуда (Hiçbiryer’e Dönüş, 1998), добио је награду „ Premio per la Cultura Mediterranea 2011”, у конкуренцији више од три стотине књига.

Његов пепео је остао врео (Sıcak Külleri Kaldı, 2000), који је добио награду за роман Orhan Kemal, 2015. године је објављен на француском и номинован за награду Фемина за најбољи страни роман. У овом роману, Бајарова се бави коруптивним утицајем „моћи”, која сеже од сексуалне до политичке хегемоније.

Врата од јудиног дрвета (Erguvan Kapısı, 2004), који је добио књижевну награду Cevdet Kudret, донео јој је похвале уважених књижевних критичара. Један од њих је описао овај роман као „значајан”, „непоколебљив”, дело којем не недостаје ништа, нити има ичег сувишног: ремек-дело. Роман се бави односом између вере и идентитета.

Изгубљена реч (Kayıp Söz, 2007), преведена на 24 језика, бави се насиљем. Прикази ове књиге објављени су у разним страним медијима као што су The Guardian, The Independent, World Literature Today, Die Welt, FAZ, Freitag, Le Monde, Liberation, итд…

У часопису Светска књижевност данас (World Literature Today, мај 2012), Г. Меса пише: „Треба нам више књига као што је Изгубљена реч”. У часопису The Independent Л. Попеску пише: „Изузетна књига Бајдарове јасно говори и показује како насиље може да избије где год коегзистирају тиранија и страх.”

Генерал смећа (Çöplüğün Generali, 2009), најполитичкија од њених књига, изабрана је за најбољи роман године.

Твој величанствени живот (O Muhteşem Hayatınız, 2012) се бави масакром Дерсим из 1937-38. који представља једну од табу тема у Турској.

Најновији роман Бајдарове је: Мале ствари које остају сирочићи (Yetim Kalacak Küçük Şeyler, 2015)

Књижевна дела: Алах је заборавио своју децу (Allah Çocukları Unuttu), 1960; Доба рата доба наде (Savaş Çağı, Umut Çağı), 1962; Збогом, Аљоша (Elveda Alyoşa), 1991; Мачја писма (Kedi Mektupları), 1992; Повратак никуда (Hiçbiryer’e Dönüş), 1998; Његов пепео је остао врео (Sıcak Külleri Kaldı), 2000; Врата од јудиног дрвета (Erguvan Kapısı), 2004; Изгубљена реч (Kayıp Söz), 2007; Генерал смећа (Çöplüğün Generali), 2009; Твој величанствени живот (O Muhteşem Hayatınız), 2012; Мале ствари које остају сирочићи (Yetim Kalacak Küçük Şeyler), 2015.

 

Роман који вас – гласом источњачких бајки, што допире издалека, и динамиком скандинавског детективског романа – одмах увлачи у себе.

Julia Encke, Litteraturen

 Изгубљенa реч најзначајнији је, можда и најлепши, роман који нам стиже из савремене Турске.

Harald Loch, Saarbrucken Zeitung

Насиље према другима је тема књиге Изгубљена реч. Сецирање лабораторијских животиња, наметање наших вредности деци, атентати, оружани сукоби, убиства из части и рат, само су неке од прича које се овде истражују. Однос између људи и насиља одсликава се из разних углова.

(Најава, из каталога)

 Сви јунаци овог романа жртве су историје, али и својих унутрашњих конфликта. Парадокси су неминовни у савременом свету, те одлазак на „безбедни” Запад може донети смрт, а путовање на Исток у пламену – љубав и изгубљену реч (књижевну инспирацију). Из парадокса се опет рађају многа питања. Да ли треба наметати своје вредности деци, или их треба пустити да сами створе своје? Да ли је хумано зарађивати фотографисањем људског страдања? Може ли обичај да буде вреднији од људског живота? Постоји ли сигурно место у свету или је оно унутар нас самих?

Ауторка храбро поставља питања на која није лако одговорити и вешто укршта све контрасте света њених јунака: спаљене планине на истоку Турске, ружна погранична места у којима страх паралише живот и истовремено велелепне градове и прелепе пејзаже севера Европе.

Иако књигом доминирају потресне слике курдско-турског сукоба, ово није политички роман, већ слојевита прича у којој се смењују унутрашња превирања јунака, однос Истока и Запада и савремени друштвени проблеми. Због свега тога Изгубљена реч је од стране књижевне критике означена као „можда најзначајнији и најлепши роман који нам стиже из савремене Турске”.

(Из поговора српском издању)

Related Posts