Бранко Анђић (Београд, 1952) Писац, преводилац, професор књижевности и новинар.
Рођен у Београду, где је дипломирао на Одсеку за општу књижевност и теорију Филолошког факултета. Један од покретача и уредника часописа за светску књижевност Писмо и некадашњи члан уредништва Књижевних новина. Од 1990. године живи у Буенос Ајресу.
Објавио је прозне књиге: После свирке (1983), Лавица лиже ране (1989), Као из кабла (2003), Ово је истинита прича (2007), Величина света (2008), Play back (2012) и Тешки метал (2014).
Приредио је неколико антологијских избора приповедака са подручја Латинске Америке, а преводио је дела неких од најзначајнијих латиноамеричких, шпанских и северноамеричких писаца као што су Хорхе Луис Борхес, Марио Варгас Љоса, Габријел Гарсија Маркес, Хосе Доносо, Карлос Фуентес, Ана Марија Шуа, Лилиана Хер, Педро Хуан Гутјерес, Хосе Ортега и Гасет, Давид Седарис, Исидоро Блајстен и Давид Безмозгис.
Добио је 2011. године Награду „Милош Црњански” коју додељује Влада Републике Србије.