Историјат

ЈЕДАНАЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПРОЗЕ ПРОСЕФЕСТ

Међународни фестивал прозе (ПРОСЕФЕСТ) је основан 2007. Године.

Места где се до сада одржавао Фестивал су: Културни центар Новог Сада;sličica 2

Гимназије: „Јован Јовановић Змај”, „Исидора Секулић”, „Лаза Костић, „Светозар Марковић“, „Карловачка гимназија”

Затим: Свечана сала Матице српске, Српско народно позориште, Галерија Матице српске, Спомен збирка Павла Бељанског, Поклон збирка Рајка Мамузића, кафе „Атријум“, Филозофски факулте и гостовања у другим градовима

Фестивал се реализације сваке године СРЕДИНОМ АПРИЛА.

ПРОСЕФЕСТ, међународни фестивал прозног стваралаштва, основан (идејни творац и оснивач је проф. др Сава Дамјанов) је са основном намером да се књижевност врати својим коренима, тачније живом и непосредном контакту аутора са читалачком публиком. Због тога, током трајања Фестивала, еминентни домаћи и страни писци читају у јавним просторима своја дела (Културни центар Новог Сада), разговарају са публиком, али и одлазе у институције где се књижевност програмски изучава (Гимназије, Факултети…) и воде дијалог са ђацима.

Међународни фестивал прозе (ПРОСЕФЕСТ) окупио је до сада око 90 писца:

           из Србије (Милорад Павић, Светлана Велмар Јанковић, Драгослав Михаиловић, Радован Бели Марковић, Давид Албахари, Вида Огњеновић, Ото Толнаи, Милисав Савић, Александар Гаталица, Владимир Пиштало, Сава Дамјанов, Радослав Петковић, Владан Матијевић, Драган Великић, Светислав Басара, Горан Петровић, Зоран Ћирић, Горан Гоцић, Слободан Тишма, Зоран Живковић, Јовица Аћин, Владислав Бајац, Ђорђе Писарев, Фрања Петриновић, Јелена Ленголд, Вуле Журић, Угљеша Шајтинац, Илдико Ловаш, Миодраг Раичевић, Јасмина Михајловић, Милица Мићић Димовска, Ласло Вегел, Михајло Пантић, Љубица Арсић, Мирјана Новаковић, Јасмина Михајловић, Слободан Владушић, Ото Хорват и Владимир Кецмановић)15 добитника НИН-ове награде;

        Израела (Давид Гросман), Француске (Алберто Мангел) Мађарске (Ђерђ Конрад, Петер Зилахи, Петар Милошевић) САД (Александар Генис) Енглеске (Кристофер Хоуп, Весна Голдсворти), Русије (Михаил Шишкин, Јевгениј Водолазкин), Италије (Стефано Бени, Клаудио Магрис, Марио Лигуори), Словачке (Антон Балаж, Мирослав Демак), Немачке (Жарке Радаковић, Јован Николић, Бора Ћосић), Аустрије (Лојзе Визер), Аргентине (Саманта Швеблин, Гиљермо Мартинез), Аустралије (Инез Баранеј), Кубе (Сое Валдес), Перуа (Марио Варгас Љоса), Украјине (Ирена Карпа), Шкотске (Луиз Велш, Зои Страхан), Пољске (Кшиштоф Варга, Олга Токарчук), Бугарске (Алек Попов, Георги Господинов), Турске (Недим Гурсел, Оја Бајдар), Финске (Суазан Рингел) Македоније (Александар Прокопиев, Ермис Лафазановски, Гоце Смилевски, Лидија Димковска), БиХ (Ненад Величковић, Мухарем Баздуљ, Беким Сејрановић), Словеније (Андреј Блатник, Јани Вирк), Црне Горе (Никола Маловић) и Хрватске (Ивана Симић Бодрожић, Дамир Каракаш, Роберт Перишић)

Први Фестивал је, читањем, отворио Милорад Павић.

Од другог PROSEFESTA се додељује међународна књижевна награда МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ (1780-1841). Видаковић je родоначелник модерног српског романа и један од најзначајнијих српских књижевника прве половине XIX вeкa. Поред тога, Видаковић je био и најчитанији писац у српској књижевности тoкoм XIX вeкa, о чему сведоче нe само тиражи и поновљена издања његових романа (Љубомир у Јелисиуму, Велимир и Босиљка, итд.), већ и подужи спискови претплатника кoje je нa крају свакога романа објављивао. Писао je у славу читања и читаоца, a нe за неку „имагинарну вечност”, што je непрестано понављао у предговорима својих романа, где се непосредно обраћао читаоцима.

Организациони одбор је, уједно, и жири за доделу награде.

Досадашњи добитници наградеМилован Видаковић су:

АЛБЕРТО МАНГЕЛ (Француска, 2008), ЂЕРЂ КОНРАД (Мађарска, 2009), КЛАУДИО МАГРИС (Италија, 2010), ДАВИД ГРОСМАН (Израел, 2011), СЛОБОДАН ТИШМА (Србија, 2012), ДАВИД АЛБАХАРИ (Србија, 2013), МИЛИСАВ САВИЋ (Србија, 2014), ЈЕВГЕНИЈ ВОДОЛАЗКИН (Русија, 2015) и ГИЉЕРМО МАРТИНЕЗ (Аргентина, 2016).

Специјалне награде „Милован Видаковић“ добили су:

       – перуански нобеловац МАРИО ВАРГАС ЉОСА (2015) која му је додељена у препуној (1.400 посетилаца) сали Српског Народног позоришта у Новом Саду.

        – турски нобеловац ОРХАН ПАМУК (2016) која му је додељена у препуној Свечаној сали Огранка САНУ у Новом Саду.

Одржано је око 200 сусрета са публиком, а програмима је присуствовало преко 20.000, углавном младих, посетилаца. Књиге гостију читају и разговарају са писцима ученици средњих школа.

Добра организација, смештај, преводилачка служба, солидна медијска подршка, изванредна посећеност, презадовољни учесници и публика – све то је показало да овакав Фестивал заслужено носи назив „Литерарни EXIT“.