Владислав Бајац је рођен у Београду, 1954. године. Похађао Филолошки факултет на Београдском универзитету, одсек за Јужнословенску и светску књижевност. Једно време радио је као новинар и преводилац, а тренутно је писац и издавач. Објавио је девет књига – пет романа, две збирке прича и две песничке књиге. Такође је 1993. године оснивао и био управник издавачке куће Центар за Геопоетику. Тренутно је директор и главни уредник издавачке куће Геопоетика. Потпредседник је српског ПЕН центра. Ожењен је и има двоје деце.
Објавио је књиге:
Поезије: Који пут до људи води (1972) и Зов хаику (1988).
Збирке прича: Европа на леђима бика (1988); Подметачи за снове (Геопоетичке басне, 1992).
Романе: Књига о Бамбусу (1989); Црна кутија (Утопија о накнадној стварности, 1993); Друид из Синдидуна (1998); Бекство од биографије (Живот у осам имена, 2001); Европа експрес (Роман у причама, 2003).
Изабрана проза (у седам књига, 2003).
Награде и номинације:
Хаику поезија – хаику награда на „Међународном такмичењу за хаику Итоен”, Токио, Јапан (1991. и 1993); Подметачи за снове – награда „Стеван Пешић” за најбољу прозну књигу (1995); Црна Кутија – награда фонда „Борислав Пекић” за најбољи рукопис (1993); Књига о бамбусу – уврштена у ужи избор за 25 најбољих југословенских романа деценије (1990) и у најужи избор за НИН-ову награду (1989); Друид из Синдидуна – приликом доделе “Шестоаприлске награде/Дан књиге”, године СКД и Скупштина Београда прогласили га за најбољи роман о (древном) Београду (1998); „Златни бестселер“ за једну од десет најпродаванијих књига (1999); награда задужбине „Бранко Ћопић“ (Српска академија наука и уметности) за најбољу књигу (1998); проглашен за „Књигу године” у Вечерњим новостима (1998); номинован и ушао у ужи избор за Нинову награду (1998); номинован и ушао у ужи избор за награду „Меша Селимовић“ коју жири од 70 критичара додељује за најбољу књигу текуће године (1998) (друго место у односу на сва објављена дела из области књижевности); номинован као представник Југославије за међународну награду „Балканика” (1998) за најбољи роман објављен на простору Балкана; Бекство од биографије – награда за једну од десет најпродаванијих књига (2001); Европа експрес – међународна награда за Сабрана прозна дела, Македонија (2003).
Поезија и проза су му превођени на неколико језика:
Књигу о бамбусу је у Француској (Le Livre du bambou) објавио „Gallimard“, Париз (1993); у Македонији „Табернакул“, Скопље (1993) у Бугарској „Свет. Наука Publishing“, Софија (1999). У припреми је руско издање, које ће објавити „Amphora“, Ст. Петербург, а ради се и превод на енглески језик.
Друид из Синдидуна је објавила македонска издавачка кућа „Магор“, Скопље (2002), и у Бугарској „Стигмати“ (2003), а тренутно се преводи на неколико других језика. Књига је доступна и као рукопис на енглеском језику.
Европа Експрес је објављена у Македонији у издању „Македонија Prezent“ (2004).
Хаику песме су објављене у The International Anthology Four Seasons (Хаику антологија на енглеском и јапанском), Нагоја, Јапан (1991) и у The World Anthology Haiku sans frontieres (Une anthologie mondiale), Орлеанс, Канада (1998).
Критика о књигама
Бекство од биографије
Роман је у ствари романсирана биографија Ђорђа Шагића, Србина са почетка XIX века, који је непосредно после слома Карађорђевог устанка преко Угарске и Немачке дошао до Америке. У Америци је направио изузетну каријеру. Роман обилује причама о Шагићу, алијас Рибару, алијас Фишеру. Бајац са изванредним приповедачким умећем пише о његовом учешћу у Мексичкој револуцији, формирању америчке царине и Националне банке… Шагић је уврштен међу 100 најпознатијих Американаца.
Црна кутија
Свесно и самодисциплиновано, суво и застрашујуће написана књига у којој реалност сустиже фикцију и обрнуто. Она захтева од читаоца сталну и чврсту пажњу. Књига је писана стилом који својим кратким реченицама, нанизаним догађајима, паралелним радњама ствара врло велику напетост…
Друид из Синдидуна
После Књиге о бамбусу, десет година касније, Бајац је опет приредио романсијерско изненађење. Романи попут Друида из Синдидуна ретки су и спадају у ону категорију значајних дела која, тежећи ка свеобухватношћу, читаоцу откривају онолико колико уме да види и осети, скривајући од њега значења на која је неспреман и неосетљив. Владислав Бајац уписао се својим најновијим делом, дубоко сам уверена, у сам врх наших најзначајнијих савремених романсијера“ (Љиљана Шоп).
Овај филозофски историјски роман одликује се великим модерним мајсторством (Светозар Кољевић).
Има нечег зачудно сигурног у негованом тону ове књиге, у начину на који она плете мрежу мудрости око свега што се збива у овом келтском, друидском свету. Ова књига је излет једне литературе изван себе саме, нека магична могућност да се створе светови тако давно нестали с префињеним осећањем за тиху драму њиховог трајања и деликатну, далеку сенку коју добацују до нашег времена. У сваком случају овакву књигу до сада нисмо имали (Драгољуб Стојадиновић).
Европа експрес
Књигу Европа експрес писац је одредио као „роман у причама“, али треба рећи да се ради превасходно о есејистичко-путописном штиву; штавише, најбоље странице овог дела управо су оне у којима писац пусти на вољу свом „оку на путу“ да га води и да му „бира“ теме…
Европа на леђима бика
Читање прозе Владислава Бајца је истовремено и лако, због стила, и напорно, јер захтева знање о историји цивилизација, магији, митологији, прожимању култура, а надасве захтева смисао за уочавање фантастике рођене из помереног угла посматрања стварности. Ова књига није прости збир текстова о градовима и људима из разних средина, већ једно осмишљено дело којим аутор свесно истиче повезаност људских судбина која у својој свеукупности ствара судбину човечанства.
Књига о бамбусу
Књига о бамбусу је изразито зрела проза високих естетских квалитета. Оригинална форма (белетристика, есеј, научна апаратура) егзотична сценографија и убедљиво вођена радња, откривају дилеме јунака својствене свим временима и просторима, па и овом нашем данашњем. То је паноптикум невероватних бајки, негде између „Хиљаду и једне ноћи“ и „Алисе у земљи чуда“…
Подметачи за снове
Подметачи за снове, у поднаслову Геопоетичке басне, су приче које и обликом следе ту форму, па се свака завршава наравоученијем. Мењајући наравоученија у овом новом, измењеном издању, Владислав Бајац претвара смртну озбиљност у фантазијски хумор, затвореност у отвореност. У овим причама приповедање је јаче од ма какве коначности симбола и карактера, од готовости сваког смисла.