Зои Страхан, једна од водећих младих списатељица у Шкотској, рођена је 1975. године у Килманроку. Студирала је археологију и филозофију на Универзитету у Глазгову али схватиши, по сопственим речима, да „та диплома уопште нема практичну вредност“ одлучила се да заврши курс кретивног писања на Универзитетима у Глазгову и Стречклајду (1999).
Њен први роман Негативни простор (Negative Space), објављен 2002. године, освојио је награду Бети Траск (Betty Trask) и нашао се у најужем избору за награду Салтајер за најбоље прозно дебитантско остварење те године у Великој Британији. Књига је преведена на шведски језик.
Након награђеног првенца, Страхан у роману Вешерница (Spin Cycle) објављеним 2004. године, исписује добро смишљену и сугестивну причу о женама које су се нашле у емоционалном ковитлацу. Књига је за кратко време доживела и друго, џепно, издање.
Приче објаљује у бројним књижевним часописима у Великој Британији и иностранству.
Пише за новине и радио.
Њена прва радио-драма Један мали корак (One Small Step) емитована је на Радио 4 и изведена на Оран Мору у Глазгову.
Последње три године радила је као ментор на Курсу креативног писања на Универзитеу у Глазгову. Тренутно борави у Немачкој и ради на рукопису трећег романа Play Dead.
Критика о књигама
Negatиvnи prostor
Блистава, фантастична прича (Eve).
Дирљиво испитивање оплакивања и жалости… тако неувијено приказано да просто боли док се чита (The Independent).
Савршен осећај за детаље… приповедачки глас, у првом лицу, пребацује се из прошлости у садашњост запањујућом умешношћу. Интимно и стварно (Skarlet Tomas, Independent on Sunday).
Страханова разуме и преноси сирову емоцију. Многи читаоци ће да се поистовете са овом причом (Diva).
Ауторка има слуха за дијалог и Глазгов је дочаран изузетно уверљиво. (Glasgow Herald)
Моћан приказ жалости. (The Scotsman)
Овде се ништа не чини улепшано или увијено, и управо стога ово је један сложен, зрео роман са провокативном, умешно обрађеном темом. (Independent on Sunday)
Искрено, интимно и моћно… Испуниће вас запањујуће уверљив осећај како је то када се морате суочити са смрћу вољене особе. (Iafrica.com)
Негативни простор је моћна, на тренутке болна приповест. Најважнији квалитет овог романа јесте то што успева да створи однос између главних ликова на онај блистави начин какав се среће само у најбољим љубавним причама. Али ово није романса, нити се ту ишта може предвидети. Страханова у своме задатку – да пише о љубави замућеној крвним сродством и прекинутој изненадном смрћу – демонстрира храброст и искреност каква се ретко може видети у првим књигама. (Metju Bejlis, званични приказ на Amazon.co.uk)
Негативан простор је такође Хелен Велш номиновала за The Bиg Gay Read 2006:
Најбољи геј романи су они у којима је геј проблематика аполитична колико и хетеросексуалност, и где су питања пола и сексуалности налик ципелама – пашу нам док год нам то одговара. Негативни простор Зои Страхан је бриљантно написано геј штиво, у смислу да се ту ради више о сексу него о сексуалности. Реч која почиње са Л се уопште не помиње. Главни лик је млада жена из Глазгова, која покушава да се суочи са смрћу свог брата, Сајмона. Не налази спасења у задимљеним, мемљивим јазбинама нити у сексуалним сусретима који јој се ту дешавају, свако површно искуство једва да загребе њен бол. Тек када напусти Глазгов и упути се ка кршевитим равницама Оркнија започиње процес њеног исцељивања. Управо ту ће да упозна прелепу, самоуверену Ирам. И мада је њихов сусрет краткотрајан, његова метафорична резонанца одјекује и након што се склопе корице. Страхан пише искрено, из срца – чежњом прожетог срца. Ово није толико геј роман, колико је добар роман.
Вешерница
Опчињавајући роман, препун закучасте психологије и мрачних, скривених опсесија… (Uncut).
Савршен погодак: интелигентна композиција, непопустљива напетост и више него искупљујући завршетак (The Big Issue).
Једна од најбоље написаних књига које сам прочитала у последње време. Страхан илуминира неуспехе и снове својих ликова грациозним, готово неосетним потезима киста. Свака страница је необична и брза, од чега читаоцу готово да застаје дах, али он тражи још и још. Страхан растура (Helen Velš, spisateljica).
Страхан удахњује живот својим ликовима и призорима, и њена проза одише топлином и присношћу (Glasgow Herald).
Вешерница поседује ноћну еротичност Плеса са странцем: необичних ликова, препуних горчине и пожуде, тренутака ситних испада и реалистичности, са запањујућим климаксом на крају (Uncut).
Тензија никада не посустаје, дијалог је савршен. Обавезно прочитати (Daily Record).
Након награђеног првенца, Негативног простора, Страхан наставља са још једном добро смишљеном и моћном причом о женама које су се нашле у емоционалном ковитлацу… Дочарава нам свакодневне детаље њихових живота, ситне напетости и присне, испразне разговоре и повремене бисере мудрости, представљајући нам читаву параду тих чудних људи без машина за прање веша, који играју своје камео улоге док чекају у вешерници да заврши центрифуга… (Independent on Sunday)