Јовица Аћин (р. 1946, Србија), писац кратких прича и есејиста, аутор је двадесет књига. Неколико је пута осуђиван због дисидентских ставова и такозване увреде против врха државе. У тешким временима југословенске репресије приредио је књиге као што су Архипелаг Гулаг од Александра Солжењицина и вероватно један од најбољих Сећања на југословенски логор под називом Голи Оток од Драгољуба Јовановића. Тренутно живи у Београду. Шта треба знати: Аћинов првобитни уметнички нагон био је да постане алхемичар. Пре него што је постао аутор објављених дела, Аћин је радио у књижарама и издавачким кућама. Први посао у књижари добио је када је имао само 13 година. Збирке кратких прича: Дуге сенке кратких сенки (1991, 21997, 32003) Уништити после моје смрти – црне копије (1993, 22000) Лептиров сановник – о опсенама и сродне приче (1996) Неземаљске појаве (1999) Лебдећи објекти (2002) Ко хоће да воли, мора да умре (2002) Мали еротски речник српског језика (2003) Дневник о вагини [новела] (2005) Прочитано у твојим очима (2006, 22007) Шетња по крову: Сабрани цртежи Франца Кафке, са неколико прича које они казују (2007) Очекује се издање збирке есеја: Голи приповедач: О свим стварима изгубљеним и нађеним (излази у септембру 2008) Окњизи „Неземаљске појаве“