Јовица Аћин (Зрењанин, 13. XII 1946). Писац је кратких прича и есејиста, аутор двадесет књига. Неколико пута је осуђиван због дисидентских ставова и такозване увреде против врха државе. У тешким временима југословенске репресије, приредио је књиге као што су Архипелаг Гулаг од Александра Солжењицина и вероватно једно од најбољих сећања на југословенски логор под називом Голи Оток од Драгољуба Јовановића. Тренутно живи у Београду. Аћинов првобитни уметнички нагон био је да постане алхемичар. Пре него што је постао писац, Аћин је радио у књижарама и издавачким кућама. Први посао у књижари добио је када је имао само 13 година. Збирке кратких прича: Дуге сенке кратких сенки (1991, 21997, 32003), Уништити после моје смрти – црне копије (1993, 22000), Лептиров сановник – о опсенама и сродне приче (1996), Неземаљске појаве (1999), Лебдећи објекти (2002), Ко хоће да воли, мора да умре (2002), Мали еротски речник српског језика (2003), Дневник о вагини (2005), Прочитано у твојим очима (2006, 22007), Шетња по крову: сабрани цртежи Франца Кафке (2007), Голи приповедач (2008), Апокалипса Сад, у три издања: КОВ (Вршац) 1995, Рад 2004, Службени гласник 2012.