Милица Мићић Димовска је рођена 1947. године у Новом Саду. Дипломирала је општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. До сада је објавила четири збирке приповедака: Приче о жени (1972), Познаници (1980), Одмрзавање (1991), У процепу (1998), Заручнице (избор из прозе, 2003). Четири романа: Утваре (1987), Последњи заноси МСС (1996, 1997, 2003), Мрена (2002, 2003), Уточиште (2005), и књигу путописа Путописи (1999). За Познанике је добила награду “Карољ Сирмаји”, за Одмрзавање Андрићеву награду, за Последње заносе МСС награде: Нолитову, “Бранко Ћопић” и “Бора Станковић”. Приче су јој превођене на енглески, мађарски, пољски, словачки, италијански и шведски језик. Заступљена је у више домаћих и страних антологија српске прозе. Живи и ради у родном граду.