Милица Мићић Димовска (Нови Сад, 1947). Дипломирала је општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. До сада је објавила четири збирке приповедака: Приче о жени (1972); Познаници (1980); Одмрзавање (1991); У процепу (1998); Заручнице (избор из прозе, 2003), четири романа: Утваре (1987); Последњи заноси МСС (1996, 1997, 2003); Мрена (2002, 2003); Уточиште (2005) и књигу путописа Путописи (1999). За Познанике је добила награду „Карољ Сирмаји“, за Одмрзавање Андрићеву награду, за Последње заносе МСС Нолитову и награде „Бранко Ћопић“ и „Бора Станковић“. Приче су јој превођене на енглески, мађарски, пољски, словачки, италијански и шведски језик. Заступљена је у више домаћих и страних антологија српске прозе. Живи и ради у родном граду.
Умрла је 5. октобра 2013. године.