Драгослав Михаиловић (Ћуприја, 1930–2023). Књижевник, слободни уметник, академик. Гимназију завршио у Ћуприји, а Филозофски факултет у Београду на Одсеку за југословенску књижевност и српско-хрватски језик. Радио је као нижи чиновник у војној мензи (отпуштен), предузећу за откуп кожа и фабрици шећера, преписивач, аквизитер, препродавац јаја, пакер кожа, пословођа путујућег циркуса. Био је политички затвореник (1950–1952); уредник у листу Мозаик, публициста у часопису Архитектура – урбанизам (отпуштен), новинар у листу за техничко образовање (отпуштен), лектор, коректор и технички уредник часописа Храна и исхрана (отпуштен), репортер и уредник у листу Новости из Југославије, лектор за српски језик у Поатјеу. Дописни члан САНУ од 1981, редовни од 1988.
Главна дела: роман и драма Кад су цветале тикве, роман, филм и ТВ серија Петријин венац; књиге приповедака Фреде, лаку ноћ, Ухвати звезду падалицу, Лов на стенице, Јалова јесен; романи Чизмаши, Гори Морава, Треће пролеће, Злотвори; књига драма Увођење у посао; сценарио за филм Вијетнамци (Aller retour); публицистички рад Голи оток (у три тома); историјска студија Кратка историја сатирања; чланци и есеји Црвено и плаво. Објављена су му сабрана дела у 6 и 7 књига. Добио Октобарску награду Београда, Андрићеву награду, Златну арену, Нинову награду, Награду Народне библиотеке за најчитанију књигу, награду „Бора Станковић“, БИГЗ-ову награду, Награду Вукове задужбине, „Стефан Првовенчани“ Рашких духовних свечаности.