Драгослав Михаиловић (1930), књижевник, слободни уметник, академик. Гимназију завршио у Ћуприји, а Филозофски факултет у Београду – Одсек за југословенску књижевност и српско¬хрватски језик. Радио је као нижи чиновник у војној мензи (отпуштен), предузећу за откуп кожа и фабрици шећера; преписивач, аквизитер, препродавац јаја, пакер кожа, пословођа путујућег циркуса; политичкизатвореник (1950-52); уредник у листу Мозаик, публициста у часопису Архитектура – урбанизам (отпуштен), новинар у листу за техничко образовање (отпуштен), лектор, коректор и технички уредник часописа Храна и исхрана (отпуштен); репортер и уредник у листу Новости из Југославије; лектор за српски језик у Поатјеу. Дописни члан САНУ од 1981, редовни од 1988.
Главна дела: роман и драма Кад су цветале тикве, роман, филм и тв серија Петријин венац, књиге приповедака Фреде, лаку ноћ, Ухвати звезду падалицу, Лов на стенице, Јалова јесен; романи Чизмаши, Гори Морава, Треће пролеће, Злотвори, књига драма Увођење у посао; сценарио за филм Вијетнамци (Aller retour); публицистички рад Голи оток (у три тома); историјска студија Кратка историја сатирања, чланци и есеји Црвено и плаво. Сабрана дела у 6 и 7 књига. Добио Октобарску награду Београда, Андрићеву награду, Златну арену, Нинову награду, Награду Народне библиотеке за најчитанију књигу, награду „Бора Станковић“, БИГЗ-ову награду, награду Вукове задужбине, „Стефан Првовенчани“ Рашких духовних свечаности.