Ласло Дарваши (Терексентмиклош, 1962), један од водећих и најчитанијих мађарских приповедача и романсијера.
Дипломирао је 1986. на сегединском Универзитету, био је уредник сегединског часописа Помпеји, а од 1998. стални је сарадник будимпештанског књижевног недељника Élet és irodalom.
Познат и као песник и драмски писац, Дарваши је посебно цењен као писац кратких прича. Три Дарвашијеве приче су драматизоване и преточене у позоришне представе.
Прве кратке прозе почео је писати под псеудонимом, а дела под властитим именом, кратку прозу и новеле, објављује од 1991. године.
Најважније књиге прича: Грмови ружа у Вајнхагену (1993), Најтужнији оркестар на свету (1993), Боргоњонијевска туга (1994), Како завести госпођицу библиотекарку (1997), Моја љубав, другарица Думумба (1998), Набавити жену (2000), Ловци на псе из Лојанга. Кинеске приче (2001).
Романи: Легенду о уметницима плакања (1999), Тајна светска фудбалска репрезента¬ција (2006), Ждерачи цвећа (2009).
Ласло Дарваши је добио више мађарских књижевних награда, од којих су најважније: Тибор Дери (1993), Награда Књига године (1994), Круди (1996), Атила Јожеф (1998), Милан Фишт (2005) и Шандор Мараи (2008). У Немачкој је добио Награду Мост Берлин (2004).
Књиге Ласла Дарвашија преведене су на већину европских језика.
Књига ратних и љубавних новела Набавити жену, најпревођенија Дарвашијева књига, објављена је у Немачкој, Француској, Холандији, Словенији, Хрватској и Србији.
Према оцени европске критике, новелистички циклус Набавити жену представља најбоље дело Ласла Дарвашија, настало под снажним утиском крвавог грађанског рата на просторима некадашње Југославије.
Ласло Дарваши живи у Будимпешти.