Ласло Дарваши (Терексентмиклош, 17. Х 1962) Један од водећих и најчитанијих мађарских приповедача и романсијера.
Дипломирао је 1986. на Универзитету у Сегедину, био је уредник сегединског часописа Помпеји, а од 1998. стални је сарадник будимпештанског књижевног недељника Élet és irodalom.
Познат и као песник и драмски писац, Дарваши је посебно цењен као писац кратких прича. Три Дарвашијеве приче су драматизоване и преточене у позоришне представе.
Прве кратке прозе почео је писати под псеудонимом, а дела под властитим именом, кратку прозу и новеле, објављује од 1991. године.
Најважније књиге прича: Грмови ружа у Вајнхагену (1993); Најтужнији оркестар на свету (1993); Боргоњонијевска туга (1994); Како завести госпођицу библиотекарку (1997); Моја љубав, другарица Думумба (1998); Набавити жену (2000); Ловци на псе из Лојанга. Кинеске приче (2001).
Романи: Легенду о уметницима плакања (1999), Тајна светска фудбалска репрезентација (2006), Ждерачи цвећа (2009).
Ласло Дарваши је добио више мађарских књижевних награда, од којих су најважније: „Тибор Дериˮ (1993), Награда Књига године (1994), Круди (1996), „Атила Јожефˮ (1998), „Милан Фиштˮ (2005) и „Шандор Мараиˮ (2008). У Немачкој је добио Награду „Мост Берлинˮ (2004).
Књиге Ласла Дарвашија преведене су на већину европских језика.
Књига ратних и љубавних новела Набавити жену, најпревођенија Дарвашијева књига, објављена је у Немачкој, Француској, Холандији, Словенији, Хрватској и Србији.
Према оцени европске критике, новелистички циклус Набавити жену представља најбоље дело Ласла Дарвашија, настало под снажним утиском крвавог грађанског рата на просторима некадашње Југославије.
Ласло Дарваши живи у Будимпешти.