Драган Великић (Београд, 3. VII 1953) Oпшту књижевност са теоријом књижевности дипломирао је на београдском Филолошком факултету. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке делатности Радија Б92. Писао је колумне за НИН, Време, Данас и Репортер.
Од марта 1999. до средине 2002. године живео је у Будимпешти, Бечу и Берлину. Од јуна 2005. до новембра 2009. године био је амбасадор Србије у Аустрији. Живи у Београду као слободни књижевник.
Објавио је романе: Via Pula (1988, Награда „Милош Црњанскиˮ), Астраган (1991), Хамсин 51 (1993), Северни зид (1995, стипендија Фонда Борислав Пекић), Дантеов трг (1997), Случај Бремен (2001), Досије Домашевски (2003) и Руски прозор (2007, Нинова награда и Награда „Меша Селимовићˮ); књиге прича: Погрешан покрет (1983), Стаклена башта (1985) и Београд и друге приче (2009); књиге есеја: YU-тлантида (1993), Депонија (1994), Стање ствари (1998), Псећа пошта (2006) и О писцима и градовима (2010), као и књигу одабраних интервјуа 39,5 (2010).
Добитник је Средњоевропске награде Института за Подунавље из Беча 2008. године. Последњи роман Руски прозор објављен је у четрнаест издања током две године, и у тиражу од 22.000 примерака.
Књиге Драгана Великића превођене су на десетак европских језика. Посебно је присутан на немачком говорном подручју. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама.