Илдико Ловаш (Суботица 18. VIII 1967) Уписала је Одсек за мађарски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, стекавши диплому 1991. године. По професији је професор мађарског језика и књижевности.
Радила је на Телевизији Нови Сад од 1987. до 1991. године. Затим је 1995. постала репортер културне рубрике листа Magyar Szó, „Kilátó”.
Постала је главни уредник Üzeneta 1998.
Илдико Ловаш организује и води књижевне вечери у Градској библиотеци „Данило Киш” од 1998. године. Била је Градски саветник за културу и информисање у Суботици између 2003. и 2010. године. Од 2010. је на месту Саветника за културу у Националном савету мађарске етничке мањине.
Њени радови су објављивани у часописима на српском и мађарском језику (Új Symposion, Üzenet, Руковет, Књижевна реч, Летопис матице српске, Ex Symposion, Jelenkor, Kalligram, Győri műhely, Új Forrás, Art Limes).
Њене кратке приче су уврштене у неколико антологија новела: Varázsszobor (Форум, Нови Сад, 1990), Felütés (Jászberény, 1990), Kapun kívül (Kriterion – Pelikán, Budapest, 1993), Budapesti aggadák (Múlt és Jövő, Budapest, 1999), Könyv-Jelző (Park Kiadó, Budapest, 2002), Huszonnyolc colour totál (Zetna, Сента, 2003) као и у антологију у издању Удружења мађарских писаца 2001. године.
Њени су радови објављивани на српском језику и у збиркама прозе часописа Symposion (Нови Сад, 1999), као и у књизи Једина прича (Форум, Нови Сад, 2003) која представља радове писаца – војвођанских Мађара, а која заправо носи наслов једне од њених прича.
Преводи са српског и хрватског језика.
Ауторска дела:
Њена прва књига под насловом Kalamáris (Форум, Нови Сад) изашла је 1994. Затим, 1995. године, следи књига A másik történet (Освит, Суботица) која садржи кратке новеле. Први роман, Meztelenül a történetben (Форум, Нови Сад), објавила је 2000. године. Трећу књигу, кратке приче, објавила је 2001. године, под насловом Via del Corso (Orpheus, Budimpešta). 2005. објављује три романа: Kijárat az Adriára – James Bond Bácskában (Kalligram, Bratislava, репринт издање 2007), A spanyol menyasszony (Kalligram, Bratislava, репринт издање 2008) и A kis kavics (Kalligram, Bratislava 2010).
На српском језику, Via del Corso излази 2005. (Fabrika knjiga, Beograd), a Шпанска невеста 2009. године (исти издавач, обе у преводу Вицка Арпада).
Награде, признања: 1994. за књигу Kalamáris добија књижевну награду „Szirmaiˮ, која се додељује сваке друге године за најбољу књигу кратких прича.
Године 2000. добија награду „Bodrogváriˮ за роман Meztelenül a történetben (Nude in the Story) као најистакнутије књижевно дело године.
Године 2005. Илдико Ловаш добија награду „Sziveriˮ као списатељица и уредница, а исте године и њен роман Kijárat az Adriára осваја награду „Bezerédyˮ.
Године 1998. ауторка је добила стипендију Móricz Zsigmond, 2004. стипендију за прозне писце, а 2007. NKA стипендију за белетристику.