Ото Толнаи (Кањижa, 5. VII 1940) Песник, приповедач, драмски писац, есејиста. Превођен је на српски, немачки, пољски, енглески, холандски, словачки, француски, италијански језик. Ото Толнаи је најплоднији и најсвестранији стваралац у књижевности војвођанских Мађара. Окушао се у свим могућим уметничким формама, живећи вечно у метаморфозама, од песме до есеја, од експерименталног романа до драме. Студирао je мађарски језик и књижевност у Новом Саду и филозофију у Загребу. Добитник свих најзначајнијих књижевних награда у бившој Југославији – два пута Хидове награде (1974, 1978), Сирмаијеве награде (1988), награде „Тодор Манојловић” (2007), и у Мађарској – награде Attila József (1991), Ady András Endre (1995), Tibor Déry (1995), Milán Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). За члана Мађарске академије књижевности и уметности изабран је 1998. године. Највеће мађарско државно признање, Кошутову награду, добио је 2007. године.
Дела на српском језику:
Герилске песме (песме, 1967); ЗОО (песме, двојезично, 1969); Кућа инсеката (роман, 1976); Приче из робне куће (новеле, 1986); Крик руже (песме, 1988); Русма или минијум можда (песме, 1990); Крволочна зечица (кратке прозе, 2006); Песник од свињске масти (роман-интервју, 2009) и Морска шкољка (роман, 2011).