Владан Матијевић

Владан Матијевић (Чачак, 16. XI 1962) Осамнаест година радио је у фабрици базне хемије, од 2005. запослен је у Галерији „Надежда Петровићˮ у Чачку.

До данас је објавио девет књига. Већина је имала више издања, неке су преведене на француски, немачки и шпански језик. Поједине приче преведене су на десетак светских језика, а драма Ударна игла преведена је на руски. Живи у Чачку, има двоје деце.

До сада је објавио:

Не реметећи расуло (песме, 1991), Ван контроле (роман, 1995), Р. Ц. Неминовно (роман, 1997), Самосвођење (песме, 1999), Прилично мртви (приче, 2000, Андрићева награда), Писац издалека (роман, 2003, Нинова награда, награде Златни хит либер и Златни бестселер), Часови радости (роман, 2006), Жилави комади (драме, 2009), Врло мало светлости (роман, 2010, награде „Меша Селимовићˮ, „Борисав Станковићˮ и „Исидора Секулићˮ).