О аутору
Беким Сејрановић рођен је 1972. године у Брчком где је похађао основну школу. Средњу поморску школу, смер наутика, завршио је у Ријеци 1989. године, а магистрирао је јужнославенске књижевности 1999. на Свеучилишту у Ослу. Радио као свеучилишни лектор, судски тумач за норвешки, учитељ норвешког за странце, поштар, грађевински радник, поморац и још штошта.
Објавио је:
Збирке кратких прича: Фасунг, МД Наклада, Загреб 2002; Сандале, ВБЗ Загреб/Београд/Сарајево, 2013.
Романе: Нигдје, ниоткуда; Профил/ Bybook /Booka – Загреб/ Сарајево/ Београд, 2008; Љепши крај; Профил/Bybook/Б92; Загреб/Сарајево/Београд; 2010
Превео десетак књига с норвешког на босански / хрватски/ српски.
За роман Нигдје, ниоткуда добио је награду „Меша Селимовић“ за најбољи роман издат у БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори у 2008. години.
Роман Љепши крај ушао у најужи избор награде „Јутарњег листа“ и био кандидован за награду „Меша Селимовић“ 2010. Године
Књиге су му преведене на неколико страних језика.
Живи и ради у Љубљани, Ријеци, Брчком, Ослу, Старом граду (на отоку Хвару) и још понегде где га пут нанесе.
О књигама
О књизи „Нигдје ниоткуда“
Главни јунак првог романа Бекима Сејрановића читав свој живот проводи у лутању, попут некаквог савременог Одисеја. Након детињства у Босни, прелази у Ријеку где проводи бунтовничке средњошколске године, да би га ратни вихор однео у Норвешку. Тамо у егзилу, принуђен је на нови почетак.
Но корени су прејаки и стално га вуку назад, али она земља за којом пати више није иста. Странац у Норвешкој, али и у бившој Југославији, приповедач бива осуђен на лутање меридијанима, оним географским и оним унутрашњим, у вечитој потрази за изгубљеном земљом и изгубљеним годинама.
Али није ово само пука аутобиографија једног невољног апатрида. Пред собом имамо и филигрански исплетену повест XX века ових простора, коју аутор исписује кроз причу о историји своје породице. Лутања, избеглиштва, егзил… као усуд једног поднебља и покретач вечитог почињања изнова којему се крај не назире. Бриљантан првенац једног од најталентованијих босанских писаца и вероватно најсвежији књижевни глас још од појаве Миљенка Јерговића. Заслужено овенчан престижном регионалном наградом „Меша Селимовић” (у конкуренцији Арсенијевића, Пиштала и Албахарија), Сејрановић је дошавши „ниоткуда“ освојио наклоност публике и критике овом књигом.
Нигдје, ниоткуда Бекима Серјановића је текст аутобиографске провијенције који се доима изузетно аутентично, мале слике из дјетињства преклапају се са сликама усамљеног одрастања и живота у разним крајевима свијета – Брчко, Босанска Градишка, Ријека, Загреб, Осло, оток Свалбард и других, очитавање једне судбине која се логично заокружује у наслову романа „Нигдје ниоткуда“.
О књизи „Љепши крај“
Од Бекима Сејрановића, аутора романа Нигдје, ниоткуда, овенчаног признањем „Меша Селимовић“, стиже нам нови роман Љепши крај, готово наставак прве приче, поново исписан у аутобиографском кључу. Ове две књиге повезује емигрантски живот јунака на релацији Норвешка, Хрватска, Босна, и аутентичан аутодеструктивни оквир из кога он покушава да побегне тражећи спас у љубави. Сејрановић пише непатворено, једноставно и свеже, са много хумора, а најчешће с ироничним односом према самом себи. Судбине неколико јунака преплићу се у овој књизи, у којој аутор тескобну слику свог света гради паралелним причама са различитим временским дистанцама и местима збивања – између једне брвнаре у Босни, подстанарске собе у Ослу, далеких земаља у које његов јунак бежи у потрази за смислом – док га потмуло прогони дубоки, готово прогнанички осећај неприпадања.
Али, крај је ипак лепши.