Олга Токарчук

Олга Токарчук (Сулехов, 29. I 1962) Припада реду најистакнутијих савремених пољских прозаиста и есејиста. Рођена у Сулехову, психолог по професији, живи и ствара у Крајанову, маленом месту у Судетима. Добитница је престижних књижевних награда: Пољског удружења издавача, Фондације Košcelskih, Пасоша листа „Политикаˮ, Награде Махинера, Шлеске награде за културу 2003; више пута номинована је за награду NIKE. Најзад, треба поменути и номинацију за Међународну литерарну награду IMPAC Dablin 2004.

Дебитовала је 1989. песничком збирком Градови у огледалима (Miasta w lustrach). Велики успех доноси јој први роман У потрази за Књигом (Podróż ludzi Księgi), којим је стекла признање и критике и читалачке публике. Следи роман Ерна Елцнер (E. E., 1995), а потом, 1996. године Правек и друга времена (Prawiek i inne czasy), књига за коју је добила највише признања. После збирке приповедака Ормар (Szafa, 1997) уследиће роман Дневна кућа, ноћна кућа (Dom dzienny, dom nocy, 1998), који многи проглашавају њеним најбољим делом, и коначно, 2001. збирка приповедака Свирка на много бубњева (Gra na wielu bebenkach). Потом је објавила књиге: Ана Ин у гробницама света (Anna In w grobowcach świata, 2006), Вуци своје рало по костима мртвих (Prowadź swój pług przez kości umarłych, 2009) и Час медведа (Moment niedźwiedzia). Треба поменути и књигу есеја Лутка и бисер (Lalka i perła) из 2000, као и Приче за Бадње вече (Opowieści wigilijne, заједнички пројекат са Јежијем Пилхом и Анџејем Стасјуком).

Олга Токарчук је, поред Адама Загајевског (Adam Zagajewski) и Тадеуша Ружевича (Tadeusz Różewicz) пољски кандидат за Нобелову награду.