Весна (Бјелогрлић) Голдсворти (Vesna Goldsworty) рођена је у Београду 1961. године. У родном граду завршила је студије Jугословенске и опште књижевности и објавила прве стихове и прве научне радове на српском језику. У Лондону живи од своје двадесет и четврте године. Магистрирала је и докторирала на Лондонском универзитету као стипендиста Британске академије. Као редовни професор енглеске књижевности и креативног писања радила је на неколико британских универзитета.
Уз бројне научне студије, написала је и четири многопревођене и награђиване књиге, изворно објављене на енглеском језику. Измишљање Руританије: Империјализам маште (1998) налази се у обавезној лектири светских универзитета као једна од најзначајнихијих анализа представа о Балкану у англофоној култури. Књига мемоарске прозе Чернобиљске јагоде (2005) била је серијализована у лондонском Тајмсу и на Би-Би-Сију и доспела је на листе бестселера широм Европе, доживевши четрнаест издања само на немачком језику. Обе ове књиге које је на српском објавила „Геопоетика”, поновљене су недавно у специјалним, илустрованим и проширеним издањима на енглеском: Руританија на 15-годишњицу 2013, а Јагоде на 10-годишњицу оригиналног изласка, 2015.
Њена прва књига поезије Солунски анђео (2011), писана је истовремено на српском и енглеском. Српску верзију објавио је „Архипелаг”. Енглеска верзија добила је Међународну награду Роберт Крошоу и нашла се у Тајмсовом избору најбољих књига поезије за 2011. годину. Нобеловац Џон Куци поздравио је као „добродошли нови глас у енглеској поезији”.
Горски је њен први роман. Изворно се појављује на енглеском у априлу 2015. са издањима на бугарском, холандском, италијанском, каталонском, немачком, српском и шведском језику, и са двонедељном серијализацијом на Би-Би-Сију.
O књизи Измишљање Руританије: Империализам маште (књижевна студија) Yale University Press (1998); проширено издање Hurst (2013); преведена на бугарски, грчки, српски и румунски. Преко 300 критика у штампи, укључујући све водеће дневне листове на енглеском језику.
Голдсвортијева је истражила више материјала него читав један универзитетски одсек заједно… Измишљање Руританије је трезвена, дубоко промишљена и перцептивна анализа индустрије забаве.
(Вашингтон пост)
Голдсвортијева своје аргументе подупире у потпуности и са пуно енергије, са детаљима који су минуциозни и невероватно занимљиви.
(Тајмсов књижевни додатак)
Обим њеног истраживања је горостасан; ово је невероватно информативна књига. За културне еврофиле ово ће вероватно бити једно од најбољих издања 1998. године.
(Јуропијан)
O књизи Чернобиљске јагоде: Сећања: оригинално издање Atlantic (2005), проширено илустровано издање Wilmington Square Books (2015); преведена на немачки, пољски, португалски, румунски и српски. Око 250 критика у светској штампи; шест недеља на листи бестселера Франкфуртер Алгемајне Цајтунга.
Изузетан мемоар… ако је неко написао поштенији, смиренији и дриљивији у последњих неколико година, ја сам га пропустио.
(Тајмсов књижевни додатак)
Три квалитета издвајају књигу сећања Весне Голдсворти… њена отвореност, њена књижевна вештина и фасцинантни детаљи њеног живота.
(Гардијан)
Смешна, болна и бриљантна…фантастично добро написана књига.
(Обзервер)
Заносна књига… одраз једне жестоко поштене и култивисане интелигенције.
(Сандеј тајмс)
O књизи Солунски aнђео (поезија): енглеска верзија Salt (2011); српска верзија Архипелаг (2011).
Солунски анђео креће се сеновитим границама на којима се ране раздвајања претварају у ожиљке губитака. Европски по сензибилитету, елегични по тону, ови стихови уводе један добродошли нови глас у енглеску поезију.
(Џон Максвел Куци, добитник Нобелове награде за књижевност)
Весна Голдсворти ступа у свет поезије као већ потпуно оформљени песник. Њени су стихови заносна медитација, писана спретно и с поуздањем. То је поезија култивисана у најбољем смислу те речи, укорењена дубоко у историју, поезија која одржава равнотежу између љубави и губитка.
(Гвинет Луис, национални песник Велса)
Ове песме су прелепе. Оне носе сву тежину историје и личног искуства, а притом се крећу с великом јасноћом и контролом. Изванредно су прецизне. Подсећају на Кавафија.
(Џорџ Сиртис, добитник Елиотове награде за поезију)
Исто тако очарава Солунски анђео за кога је Весна Голдсворти добила Награду Роберт Крошоу. Њена изузетна прва збирка истражује путовања географског, духовног и лингвистичког егзила на којима она, са интензивном прецизношћу путује са Балкана у ‘Срце Енглеске, ма где оно било’.
(Тајмс, Најбоље књиге поезије у 2011)
O роману Горски: 9. април 2015. Random House/Chatto & Windus (Британија); Obsidian (Бугарска); Deuticke/Zsolnay Verlag (Немачка); Meridiaan (Холандија); Mondadori (Италија); Геопоетика (Србија); Angle (Шпанија/Каталонија); Massolit (Шведска).
Весна Голдсворти експлицитно узима за модел Великог Гетсбија, и њен роман ће, као и оригинал, сигурно дефинисати једно друштво у одређеном историјском тренутку: Лондон данас, док се живо месо града претвара у неживо злато страхотним Мидиним додиром неконтролисаног међународног богатства. Од овог суровог света она ствара, као и Фицџералд, причу о пикантној корупцији невиности, и то ради са толико неусиљеног стила и наративне елеганције да вас незаустављиво води напред, као да је реч о најукуснијем јелу, од једног до другог савршеног залогаја који се топи у устима.
(Мајкл Фрејн, књижевник и драмски писац)
Забаван и дирљив, ироничан и озбиљан, Горски је истовремено и књижевни омаж и дело високо оригиналне имагинације. Голдсвортијева бриљантно пише о новцу, одећи, романтичној љубави и декадентном сексу – али и о различитим моделима емиграције. Jeu d’esprit са подједнако пуно срца и ума.
(Ева Хофман, књижевница)
Очаравајућа књига… Са пуно духа и поетске снаге, Весна Голдсворти пише о нашој опседнутости новцем, гламуром, проводом и сексом али коначно нам пружа незаборавну елегију љубави.
(Софка Зиновијев, књижевница)
Ево коначно и Гетсбија за данашњи Лондон – свети град руских супербогаташа. У свом прелепо написаном и злочесто маштовитом роману, који је наизменично незаборавно тужан и врло, врло духовит, Весна Голдсворти евоцира усамљеност која иде уз изненадно и огромно богатство, када се нађе у рукама мушкараца и жена који не потичу из кругова навиклих на привилегије. Горски истовремено нуди и пребогату сатиру на јата паразита која прате милијардере и луцидну панораму Кенсингтона и Челзија у тренутку када се нове паре преливају преко старог достојанства.
(Нил Ашерсон, историчар)
Белешка о роману
Ниједан читалац није могао доћи до овог места у књизи а да не схвати колико дугујем Френсису Скоту Фицџералду и његовом Великом Гетсбију, али ипак желим да забележим захвалност. Читаоци упућени у руску књижевност приметиће и присуство руских писаца и песника; листа је предуга да се овде понови. Њихова дела су ми друга кућа од кад знам за себе. Наталија Самерскејл подиже патрљак оловке у празној соби на крају Горског зато што је та соба до руба пуна духа Антона Чехова: потпуно саосећам с њом.
Иако је Горски руско име с варијантама у многим словенским језицима, инспирација ми је био мој матерњи. Врло рано, док сам тражила име у коме ће одјекнути Гетсби, помислила сам на Горски Вијенац, велики деветнаестовековни еп црногорског владике Петра Петровића Његоша. Асоцијација ми се учинила срећном. Његош је хиротонисан у Ст. Петербургу 1833. Године 1837. одслужио је молебан за душу Пушкина у светогорском манастиру у Пскову, где се налази гроб овог руског песника. Њему је посветио и збирку стихова. Истинску дубину црногорског и српског афинитета према руској култури тешко је описати.
Као неко ко је себе некада сматрао српским медиевистом, била сам помало инспирисана и за моју сврху врло згодним именом великог византолога Георгија Острогорског, који је живео и радио у Београду а био је и сам из Санкт Петербурга.
Постоји још један Горски који се управо ствара. Мој докторанд, Небојша Радић, тренутно пише роман који се веома разликује од овога. Међутим, његов главни јунак зове се Алекс Горски. Разговарали смо о подударности када ми је послао прва поглавља своје књиге. Нисам никако желела да Алекс мења име. Оно је можда доказ наших заједничких српских корена и интересовања за Русију, повезан и са некаквом јунговском подударношћу у начину размишљања.
Могло би се рећи и да мој главни јунак није Роман Горски већ Лондон. То је град у коме живим и који волим већ готово тридесет година. Лондон Горског, међутим, јесте место чији су детаљи измишљени. Ловори и Касарна не постоје, а не постоји ни Финчова књижара (иако бих веома желела да постоји). Многа друга места и сви главни јунаци су такође измишљени: ово је, на крају крајева, роман.
Имам ту срећу да међу своје пријатеље убрајам и Русе и стручњаке за Русију, али нисам их консултовала, па их не треба кривити ни за шта што је у овој књизи погрешно у мом портрету Русије и Руса, као што не треба кривити ни моје лондонске пријатеље за моју верзију нашег града. За све по чему је ова књига добра, захвална сам свом уреднику Клари Фармер, свом агенту Фејт Еванс, и свом првом читаоцу, као и увек, Сајмону Голдсвортију.
У Лондону, лета 2014.
Весна Голдсворти