„Када пишем, жао ми је, али не мислим на мог читаоца. Пишем оно што желим да напишем. Писац мора бити слободан, на њега не сме ништа да утиче у том смислу, па ни читалац. Имам много читалаца али нисам бестселер аутор јер то што пишем није лако за читање.“
„Мени су увек најинтересантније теме, биле и остале, сасвим конкретни догађаји”, каже Оја Бајдар, гошћа из Турске на питање шта јој је увек тема број један. „Интересује ме трагична судбина, усуд, људског бића. Живимо у ужасно бруталном и турбулентном раздобљу историје и мислим да ми писци немамо право да бежимо из те реалности. Књижевна метафора може бити излаз у бољу реалност али не може да нам помогне да пребродимо сасвим конкретне проблеме. Литература није једини пут, већ један од могућих путева изласка из данашње дистопије света али уједно и важан алат да се створе добре везе међу људима.
Када пишем, жао ми је, али не мислим на свог читаоца. Пишем оно што желим да напишем. Писац мора бити слободан, на њега не сме ништа да утиче у том смислу, па ни читалац. Имам много читалаца али нисам бестселер аутор јер то што пишем није лако за читање. Што се препоруке за читање тиче, увек препоручујем класике, увек се враћам онима који су битно утицали на моје стварање, попут Сарамага, Фуентеса, Маркеса, али моја омиљена књига ипак је Егзиперијев Мали принц.
И на крају, шта ме привлачи у ове крајеве? Људи и историја.”