Роберт Перишић: Књижевност је један начин употребе језика

У склопу иницијативе „Reading Europe”, британска издавачка кућа „Dedalus Book” (специјализована за европску књижевност), која је покренула иницијативу останка Велике Британије у Европској унији, направила је попис најбољих романа држава ЕУ преведених на енглески језик. Један од 24 романа које, сматрају у „Dedalus”-у, а преноси „Guardian”, треба прочитати је и Наш човјек на терену Роберта Перишића, госта из Хрватске који стиже на Прозефест.

Шта је данас књижевност, шта су теме које се не смеју прескакати, ко је читалац данас и шта он сам чита, говори уочи доласка у Нови Сад:

„Оно што зовемо реалност је начин говора о ономе што видимо, она је за различите људе друкчија, друкчија је и у различитим земљама, па онај који жели другу, бизарнију или маштовитију реалност може слободно попричати с људима који путују издалека, али и са својим сиромашнијим сусједима, или чак с богатијима ако га приме, и кад још успут поприча са самим собом, може већ имати неколико тема. Књижевност је снажна једнако као и увијек, јер она није ништа друго до ли један начин употребе језика, а језик је ту као и увијек – то, пак, што су људи данас окружени с толико рутинираних начина конзумације прича, првенствено визуалних, друга је ствар.

Имам на уму, кад се одлучујем за објављивање нечега, да узалуд не трошим вријеме некога тко ће то читати. Flannery O’Connor, Raymond Carver, Allen Ginsberg, Томаж Шаламун, Бранко Малеш сад ми падају на памет међу неколицином имена који су ми једном били открића, неки врло давно попут Ginsberga. У посљедње вријеме ипак се врло ријетко враћам писцима које сам прије вишекратно читао. Од недавних читања занимљиве су ми биле Clarice Lispector и Rachel Kushner.“