Десети Прозефест, који ће се одржати од 12. до 15. априла у организацији Културног центра Новог Сада, свој први корак начинио је 22. марта на конференцији за новинаре на којој су се срели новосадски средњошколци, њихови професори, организатори и новинари.
У сарадњи са издавачима („Лагуна”, „Лом”, „Дерета”, „Агора”, „Службени гласник”) средњошколцима су подељене књиге писаца који ће учествовати на овогодишњем фестивалу: Саве Дамјанова (Србија), Гиљерма Мартинеса (Аргентина), Лидије Димковске (Македонија), Владимира Кецмановића (Србија), Роберта Перишића (Хрватска), Марија Лигуорија (Италија/Србија) и Оје Бајдар (Турска).
Недељко Мамула, уредник Прозефеста, присетио се најблиставијих тренутака протеклих девет фестивала. Истакао је прошлогодишњи сусрет Марија Варгаса Љосе и новосадских читалаца, пред готово 1500 људи у Српском народном позоришту. Велики писац и нобеловац рекао је тада да нешто слично није доживео нигде, осим у свом родном Перуу. Мамула је открио да сами писци у почетку имају трему због сусрета са децом, брину како ће то све изгледати али да на крају увек кажу да нигде није било тако као на Прозефесту, управо због средњошколаца.
Ненад Шапоња, уредник издавачке куће „Агора” и председник Организационог одбора фестивала, представио је писце који ће ове године доћи на Прозефест. Напоменуо је да Прозефест настоји да доведе увек најактуелније писце али и да нашем читаоцу открије неке нове – из далеких дестинација каква је ове године Аргентина, из које долази Гиљермо Мартинез, први добитник Награде „Габриел Гарсија Маркес” за кратку причу, или не тако далеке Турске, о којој имамо доста предрасуда а тако мало знања, поготово о књижевности, из које стиже занимљива Оја Бајдар.
Оба домаћина нагласила су аутентичност идеје Прозафеста (потекла је од професора др Саве Дамјанова) – сусрет писаца и младе читалачке публике која, неоптерећена сујетама и интересима, поставља аутентична питања, из сасвим другачије перспективе.
Свој утисак о фестивалу испричала је и некадашња средњошколка Дивна Стојанов, која је учествовала на два његова издања. Евоцирајући успомене са њих, рекла је да је најважније то што ју је Прозефест научио да се мора сести и радити.