Гиљермо Мартинес (Guillermo Martínez), рођен је у месту Баија Бланка 1962. године. Преселио се у Буенос Ајрес 1985, где је докторирао Математичке науке на Универзитету у Буенос Ајресу. Након тога је провео две године у Оксфорду. Данас се бави искључиво књижевношћу.
Аутор је две збирке прича: Infierno grande (Велики пакао, 1989, Награда Националног фонда за уметност) и Una felicidad repulsiva (Одвратна срећа, 2014, Награда за хиспаноамеричку причу „Габријел Гарсија Маркес“). Његов први роман, Acerca de Roderer (Повест о Родереру, 1992), изузетно је добро примљен код критике и преведен на петнаест језика. Затим су уследили романи La mujer del maestro (Маестрова жена, 1998), и Crímenes imperceptibles (Неприметни злочини, 2003, овенчан Наградом Планета, преведен на тридесет осам језика и екранизован у режији Алекса де ла Иглесије), La muerte lenta de Luciana B. (Спора смрт Лусијане Б., 2007), који је у Шпанији изабран међу десет најбољих књига те године, и Yo también tuve una novia bisexual (И ја сам имао бисексуалну девојку, 2011), а све је објавила Издавачка кућа Планета. Аутор је и три књиге есеја: Borges y la matemática (Борхес и математика, 2003), La fórmula de la inmortalidad (Формула бесмртности, 2005) и Gödel (para todos) (Гедел за све, 2011, у сарадњи са Густавом Пињеиром). Учествовао је у Internacional Writing Programу Универзитета у Ајови и добио стипендије Banff Centre for the Arts и фондација MacDowell и Civitella Ranieri. Такође је добитник награде Konex за роман (заједно са другим ауторима) и шпанске награде Mandarache. Редовно пише чланке и приказе за бројне новине и часописе. Одржао је неколико курсева о књижевности и креативном писању у Малби, у Фондацији ТЕМ, на Универзитету у Вирџинији (САД) и на Мастеру за креативо писање Националног универзитета Трес де Фебреро у Буенос Ајресу. Један је од најпревођенијих аргентинских писаца на свету.
О збирци прича Infierno grande (Велики пакао)
Од многих паклова које сам посетио, Велики пакао Гиљерма Мартинеса ми је један од омиљених. Свака прича из те збирке открива изванредног приповедача, и његов очаравајући и изненађујући глас.
(Хуан Марсе)
О роману Acerca de Roderer (Повест о Родереру)
Један од најбољих романа, или можда најбољи, објављених код нас у последње време.
(La Nación)
Гиљемо Мартинес је осмислио једну од оних прича које смо почели да заборављамо, које имају универзалну и традиционалну вредност: савршена и прелепа творевина пуна замисли у којима су дух и срце у дослуху.
(El Correo Español, Bilbao)
О роману Crímenes imperceptibles (Неприметни злочини)
Попут Борхеса, његово штиво истражује последице апстрактних теорија овоземаљског света. Вештином мађионичара, Гиљермо Матинес испитује способност читаоца да објасни то што се дешава пред његовим очима. Истовремено стварајући напету атмосферу, Мартинес избегава уобичајене формалности књижевних родова, врста и жанрова, и увлачи читаоца у очаравајући сукоб између срца и ума.
(Observer)
Оштрим запажањем материјалног света и сопствених емоција, поверљивим тоном и способношћу да задиви математичким размишљањем, које чини окосницу књиге, Гиљермо Мартинес управо тим атрибутима доприноси магији романа.
(The Washington Post)
Ремек-дело криминалистичког жанра, књига коју не можете да испустите из руке до последње странице, и која обилује темама подобним за фасцинантну интелектуалну дебату.
(New Books Magazine)
О роману La muerte lenta de Luciana B. (Спора смрт Лусијане Б.)
Изванредна и прецизна структура, захваљујући којој сваки елемент дела превазилази своју привидну супстанцу садржаја и открива неслућени скривени смисао.
(Хуан Сенабре, El Cultural, España)
О збирци Una felicidad repulsiva (Одвратна срећа)
Ова књига одражава особену визију света у коме аутор мајсторски вешто преплиће апсурдно, језиво, фантастично и зачудно, истргнуто из свакодневног живота.
(Жири Хиспаноамеричке награде „Габријел Гарсија Маркес“)
Гиљермо Мартинес одавно има своју публику у Србији; његова прва два романа су објавили новосадски Светови, следећа два – београдска Лагуна. Антологијска прича Велики пакао објављена је, како доликује, у Агориној Антологији савремене аргентинске приче; но његове приповетке никад досад нису код нас биле објављиване.
Приче одабране у овој књизи представљају Мартинесов литерарни свет, трикове његовог заната и срећан амалгам научника забринутог пред енигмом постојања и маловарошког тениског шерета. По темама које се кроз све његове књиге провлаче, може се мирне душе рећи да му је дело веома кохерентно, такорећи монолитно, професорски контролисано и уравнотежено – без вишка и без мањка.
Привлачност Мартинесових књига – нарочито прича – је у тој добро скривеној руци мајстора да преведе универзалне истине у занимљиве, често напете садржаје, не пропуштајући ни жанровска поигравања – од Ле Кареа преко Лафкадија Херна и Поа, до Борхеса и помало заборављеног Кироге – притом, умешно примењујући Велсову теорију фантастике једне премисе.
Бранко Анђић