Лидија Димковска је рођена 1971. године у Скопљу. Песникиња, прозна списатељица и преводитељка, докторирала је румунску књижевност на Универзитету у Букурешту, где је неколико година и радила као лекторка за македонски језик и књижевност. Предавала је светску књижевност на Универзитету у Новој Горици, а сада живи као слободни уметник и преводитељка словеначке и румунске књижевности у Љубљани.
Објавила је шест песничких збирки. Поезија јој је преведена на више од двадесет језика, песничке књиге су јој изашле на енглеском, немачком, пољском, словеначком и румунском језику, а магазин The American Poetry Review јој је посветио насловницу и посебни додатак. Добитница је немачке награде за поезију „Hubert Burda“ и румунских песничких награда „Poesis“ и „Tоdor Argezi“, а била је номинована и за немачку награду „Brucke Berlin“, америчку „The Best Translated Book Award“ и пољску „Европски песник слободе”.
Њена оба романа, Скривена камера (2004) и Резервни живот (2012) добила су награду Друштва писаца Македоније за најбоље прозне књиге, а Резервни живот и награду за књижевност Европске уније (2013). Романи су јој доживели више издања и преведени су на пољски, словачки, словеначки, бугарски, мађарски и српски, а тренутно се преводе и на енглески, летонски, хрватски, чешки и италијански.
Саставила је и уредила антологију младе македонске поезије, антологију савремене словеначке поезије на македонском језику и антологију књижевности мањина и емиграната у Словенији.
Учествовала је на много књижевних фестивала широм света и боравила на књижевним резиденцијама у Ајови, Лондону, Берлину, Бечу, Грацу, Салцбургу, Кремсу, Чортановцима и Сплиту.
Председница је жирија за међународну књижевну награду „Виленица“ (Словенија) и члан жирија за међународну песничку награду „Херберт” (Пољска, Фондација „Zbigniew Herbert”).
Резервни живот спада у најбоље романе написане не само у Македонији, већ и на просторима читаве бивше Југославије, у 21. веку. Приповедачко мајсторство ауторке оставља читаоца без даха, док пред њим промичу године у којима се уздижу и распадају лични животи јунака, као и сама земља у којој су живели.
Ненад Шапоња, уредник издавачке куће Агора, Нови Сад, Србија
Две главе живе заједно, али раде другачије: једна је сањива, незаинтересована за актуелне догађаје и ескапистички оријентисана, друга је активна, друштвено ангажована и критична. Већи део романа се збива у време распада Југославије, када и сијамске близнакиње као и федеративне државе желе отцепљење. И премда би у овом случају било лако тврдити да је то политичка алегорија, то није једини начин читања романа, који истражује низ других питања око појмова дома, идентитета, фрагментације и тоталитета.
Ива Космос, Дневник, Љубљана, Словенија
Резервни живот македонске ауторке Лидије Димковске је мој фаворит – откриће за ову годину. Нећу оклевати да га упоредим са Толстојевим романом Ана Карењина – по мерилима приповедања, по сондирању дубина душе и по тихој понизности пред трагедијом пред којом повремено склањамо поглед са странице и упућујемо негде преко прозора…
Маргарита Бончева, Дело, Софија, Бугарска
Лидија Димковска, рођена у седамдесетим, један је од најважнијих македонских писаца. Написала је веома добар роман који је на срећу преведен и на мађарски језик.
Noemi Kiss, Magzar Narancs, Будимпешта, Мађарска
У Резервном животу несвакидашње ствари расту из свакидашњег језика. Читаоци ће ући у изванредни замишљени свет.
Christina E. Kramer, преводитељка и професорка славистике и балканистике
на Универзитету у Торонту, Канади
Лидија Димковска је најјачи креативни глас генерације македонских писаца рођених 70-их. Једно од водећих имена у модерној македонској књижевности, те један од најистакнутијих македонских прозних писаца нашег времена. Објављивање њеног првог и другог романа била је важна прекретница у савременој македонској књижевности, јер су то романи који су увели нове теме у модерну македонску прозу, као и промовисање нових и јединствених песничких решења. Реткост је бити подједнако успешан и у поезији и прози. Али та реткост је правило у случају Лидије Димковске.
Каталог македонске књижевности
на књижевним сајмовима у Франкфурту и Гетеборгу
Не сећам се да сам на македонском прочитао изнијансираније и прецизније тумачење уметнички „одрађених” политичких импликација, суптилних и оштроумних политичких алузија, али и радикалних ставова артикулисаних као „уметност”. Па ипак, корпус романа Резервни живот није тек corps-état политичког романа, на било који начин. То је снажан корпус жестоке личне саге, која припада индивидуи која је, и књижевно и симболично, сједињена са Другим, са Другошћу без које остаје у сталној смртној опасности… Заиста је чаробно прочитати роман овакве комплексности, овако светског нивоа, на свом матерњем језику, уз све могуће нијансе значења атрибута „светски”.
Оливера Кјорвезироска, www.blesok.mk
Истовремено изузетан и свакидашњи, Резервни живот представља хронику две девојке које припадају међу прве генерације које су постале пунолетне под демократијом у Источној Европи. Осликана дирљивом прозом ауторке која је и врхунска песникиња, ово је сага о породицама, сестринству, имиграцији, и окултним утицајима под којима се живот уобличава. Забавне, опоре, мрачне и оштрог погледа, Злата и Сребра откривају егзистенцију где чак ни најједноставнија радња није ни налик нечему што смо икада искусили.