Оја Бајдар (Истанбул, 1940) Са седамнаест година написала је свој први роман Алах је заборавио своју децу. Студирала је социологију и филозофију на Универзитету у Истанбулу, постала асистент 1964. године и остала да предаје историју социјалне мисли на истом одсеку. Године 1965. постаје члан Турске радничке партије, прве легалне масовне партије турског социјалистичког покрета. Због својих политичких ставова, морала је 1969. године да напусти своје место, те се прикључује наставном особљу Универзитета „Haettepe” у Анкари. После војног пуча 1971. године, хапсе је и избацују са универзитета. По ослобађењу, ради као колумниста и новинар дневних листова Yeni Ortam и Политика. После војног пуча 1980. године, напушта Турску и присиљена је да живи у егзилу у Немачкој. Током ових година, пад социјалистичког система и туга коју је то донело представљају позадину њених књижевних дела. Људска димензија политичких превирања којима је била сведок стављени су у први план у збирци кратких прича под називом Збогом, Аљоша (1991).
Пошто је добила делимичну амнестију 1991. године, враћа се у Турску. Од тада је објавила осам романа и других прозних и документарних литерарних дела. Њени романи су преведени на двадесет шест језика, међу којима су и немачки, француски, енглески, италијански и грчки. За своја прозна дела добила је многе књижевне награде у Турској и у иностранству.
Дела: Збогом, Аљоша; Мачја Писма; Повратак никуда; Његов пепео је остао врео; Врата од јудиног дрвета; Изгубљена реч; Генерал смећа; Твој величанствени живот; Мале ствари које остају сирочићи.