Владимир Кецмановић (Сарајево, 3. VII 1972) До сада је објавио романе: Последња Шанса (1999), Садржај Шупљине (2001), Феликс (2007), Топ је био врео (2008), Сибир (2011), Каинов ожиљак (у четири руке, са Дејаном Стојиљковићем, 2014), Осама (2015) и збирку приповедака Зидови који се руше (2012). Са историчарем Предрагом Марковићем аутор је књиге Тито, поговор (2012). Објавио и есејистичко-биографску књигу Das ist Princip! (2014).
Добитник је стипендије Фондације „Борислав Пекић” и награда „Иво Андрић”, „Бранко Ћопић”, „Меша Селимовић” и велике Андрићеве награде института у Андрићграду.
Кецмановићева проза превођена је на енглески, француски, немачки, украјински и румунски језик.
Његова дела доживела су филмске, телевизијске и драмске адаптације.
Превод романа Топ је био врео (The canon was Red Hot, 2014) номинован је за награду Dablin impact, која се у истоименом граду додељује за најбољи роман објављен на енглеском језику.
Живи и ради у Београду. Власник је и уредник издавачке куће ВИА (VIA). Колумниста је листа Политика. Повремено пише за више медија у земљи и окружењу. Члан је групе П 70 и Српског књижевног друштва.