Када овај свет напусти неко драго лице, увек је тешко о томе и о њему самом изговорити или написати коју смислену реч. Најпре зато јер се човек увек пита коме и чему то служи кад онај којем је намењено не чује. Можда тек као утеха најближима и подсећање и на сопствену краткотрајност… Али aкo je помињање оног ко је отишао знак да је оставио трага у нашем животу, онда чак и неколико ових редака значи да је вредело његово постојање…
Просефест сећа се свог драгог сарадника Радмиле Лотине која нас је напустила ових дана. Новинарке “Дневника” која је помно и одано пратила фестивал од првог тренутка, извештавала са њега, најављивала га и разговарала са свим писцима који су га посетили. Раткина одмереност, благост и оптимизам огледали су се и у њеним текстовима. У име деценијског пријатељства Просефест јој пут свемира шаље једно своје слово…
Снежана Милетић
Радмила Лотина