Последњи дан Међународног фестивала прозе, 22. април, затворен је пратећим програмом – Пост Просефест, промоцијом књиге Ота Хорвата „Као Целанови љубавници“  у Културном центру Новог Сада.

    Вече је отворено кратким филмом у којем је аутор прироведао кратку причу из своје најновије књиге. Књижевник Боривоје Адашевић представио је аутора говорећи: „Проза Ота Хорвата је здрава структура. Она у себи не садржи тешке метале тренутне политичке ситуације. Он као да не дозвољава да свакодневна политика упрља светлост књижевности коју ствара.“

Фото: Милица Стојанац

    Сам Хорват, представио је себе речима да припада групи писаца и уметника која увек полази од унутрашње потребе за стварањем.

    Кроз разговор Адашевића и Хорвата, публика је сазнала да је сам наслов књиге изведен управо из тога што је страст оно што је типично за њу, а наслов управо на то алудира, те је додао: „Постоје у историји књижевости феноменалне књиге које имају ужасне наслове, али и обрнуто, књиге које имају феноменалне наслове, а унутра ништа. Наслов треба да буде афирмација дела.“

    На Адашевићево питање да ли се Хорват више осећа као песник или писац, Ото је рекао: „Ја мислим да сам уметник. Изгубили смо способност гледања на писца као на уметника. Он не би требало да се разликује од композитора, сликара или од позоришног глумца.“

    Говорећи о његовим претходним делима и поредећи их, Хорватовог саговорника занимало је када је он из поезије кренуо ка писању прозе, и зашто, на шта је Ото рекао да сматра да не треба да се ограничавамо на једну форму. Хорват каже да треба наћи одговарајућу форму у одговарајућем моменту додајући да му проза даје ‘простора и ваздуха’ у писању.

Фото: Милица Стојанац

    Разговарајући о књижевној критици у Србији, Хорват је истакао да је у реду ако је негативна критика смислена и аргументована, зато што ће писцу бити скренута пажња на недостатке, али је додао: „Код нас, међутим, негативна критика базира се на вређању и а приори неаргументованим критикама из којих писац нема шта да научи. А заправо, циљ квалитетне књижевне критике јесте да ти даје могућност да следећи пут будеш много бољи.“

   Иако већ званично затворен, Просефест је удовољио публици још једним даном пратећег програма. Овогодишњи фестивал протекао је уз велики број посетилаца, и на одушевљење уважених гостију, много младих читалаца који су помно пратили целокупан фестивал. Писци су били изненађени вешто постављеним питањима средњошколаца који су водили разговоре са њима, и притом анализирајући њихове књиге. Све информације о наредном, 12. Просефесту, биће благовремено објављене на сајту фестивала.

 

Сандра Максимовић, Ана Суботић