Стив Сем-Сандберг (рођен 1958. године) проводи време између Беча и Стокхолма. Добитник је више књижевних награда (као што су Награда August Prize, 2009, књижевна награда Aftonbladet и De Nios Grand Award) и нашао се у ужем избору за престижну књижевну Награду Нордијског савета у два наврата. Његова трилогија о три жене (Милена Јесенскa, Улрике Мaјнхоф и Андреас Лу Саломе) XX века донела му је велику славу у Скандинавији. Роман Härifrån till allmänningen (Одавде до комуна), објављен 2005. године и смештен у занимљив период између 1965. и 1975. године, наишао је на изузетне критике. Многи га сматрају једним од најинтересантнијих аутора који су се појавили у Скандинавији у протеклој деценији.
Његов снажни роман који је наишао на одобравање критике, De fattiga i Lodz (Убоги у Лођу), објављен је у септембру 2009. године и продаје се у преко двадесет земаља, а добио је и Награду August Prize 2009. године.
Роман Изабрани (De utvalda, 2014) доживео је сличан успех. Освојио је Prix Medicis у Француској за најбољи преведени роман 2016. године, као и Награду Prix Transfuge за најбољи европски роман.
Његов последњи роман Бура (Stormen, The Tempest) објављен је 2016. године.
Године 2018. добио је стипендију Фондације Natur & Kultur за велики књижевни допринос.
О роману Изабрани (De utvalda, The Chosen Ones)
Као и Убоги у Лођу који му претходи, роман Изабрани (De utvalda) представља причу у вишегласју, смештену између историјског и фикције. Стив Сем-Сандберг нас приближава деци која су жртвована на олтару нацистичке идеологије очувања аријевске расе. Овај веома снажан роман се у великој мери ослања на темељном и дисциплинованом истраживачком раду. Сјајним приповедањем, аутор нас тера да проживљавамо приче ликова док смо истовремено очевици зверских поступака које су они морали да поднесу. То је дирљива књига која треба да се прочита и никада не заборави. Овај роман који одаје пошту деци мученој током Другог светског рата не може никога да остави равнодушним.
Rédaction Viabooks
Као и његов претходни роман, Убоги у Лођу, који описује живот у гету у истом граду, нова књига Сем-Сандберга је такође веома документована. Али истовремено је писац обојио чињенице, да би безгласним жртвама историје дао глас. У томе је сјајно успео. Осликава тешке животе деце која су унапред осуђена због своје етничке припадности или здравља. Сем-Сандбергов детаљни приказ живота у том затвореном нацистичком универзуму представља језиви споменик.
Trouw
Стара истина о томе да је стварност чуднија и грознија од маште долази до изражаја у новом документарном роману Стива Сем-Сандберга. Оно што Изабране чини великим романом – поред књижевних квалитета – јесте појашњење већ знане историје.
Carin Elisabeth Beddari, Morgenbladet
Мајстор уметности емпатије.
Oно што овај роман успева да постигне на првих 550 страница јесте да читаоца зароби у стеге беспоштедне веродостојности, где ауторово саосећање са најгорим болом, најдубљим понижењем, најбезглавијом беспомоћношћу вапи очајем и немоћним бесом који чини да зидови наше удобне дневне собе поцрвене од срама и кривице, 70 година касније.(…)
Најновији роман Стива Сем-Сандберга не може, по аутентичности, да се мери са сведочанствима личних доживљаја која преносе жртве нацизма. Али не знам ниједног другог аутора било где у свету који успева да пренесе, са таквом симбиотском блискошћу и сензибилитетом који чини да нам се ствари привиђају, и да прикаже мучна искуства продирући до најдубље сржи тог бола.
Nils Schwartz, Dagens Nyheter
Стив Сем-Сандберг је без сумње један од најважнијих европских писаца. Његов роман Убоги у Лођу прославио га је изван граница Шведске и донео му важне европске награде. Он га је дефинисао и као писца који је за своју тематску преокупацију изабрао Холокауст и страдање невиних током Другог светског рата (…)
Роман Изабрани говори о болници Шпигелгрунд у коју су нацисти затварали оне који нису били „расно чисти” по различитим основама: ментално оболели, они другачијег сексуалног опредељења, они који нису били довољно Аријевци (…)
Величанствен је Сем-Сандбергов роман. Узбудљив и страшан, напет и дивљи, зао и потресан, као што свака велика књижевност и треба да буде. У њему нема места за патетику, за лажна срцепарајућа осећања, због тога нам се писац и обраћа документима – да нас увери да текст није производ имагинације, већ се то заиста одиграло, а ми смо, на овај или онај начин, у то умешани. Јер сам чин читања овакве прозе мора код нас да изазове одређену реакцију, мора да нас, ако је то могуће, по класичној аристотеловској формули, очисти од сажаљења и страха и да нас учини свеснима оног потенцијала за зло и за добро који у нама постоји и који треба да се вежба сваки дан. Јер ми смо изабрани.
Владимир Арсенић, из поговора српском издању
О роману Бура (Stormen)
Мало острво на северној обали Норвешке, крај деведесетих година прошлог века. Андреас пребира по оставштини свог покојног поочима Јоханеса. Међу нагомиланим стварима проналази причу о прошлости острва: истину о државном саветнику у квислиншкој влади који је дозволио да острво постане колонија за сиромашну децу; причу о родитељима који су нестали под сумњивим околностима и о Андреасовој сестри Мини, која га је оставила да се сам носи са кривицом за коју нема искупљења.
Нови роман Стива Сем-Сандберга представља хипотетичку приповест о острву, преплављеном причама и митовима. Бура пружа слику о мржњи која се наслеђује генерацијама и љубави која ће победити све.
Књига бруји нарастајућим интензитетом, написана варљивом једноставношћу, она има хипнотички ритам и каденцу која одјекује бајковитим истраживањем прошлости, сенима које се у њој крију. У кораку и раскораку са Шекспировом драмом, она говори о снази природе у свој њеној лепоти и окрутности, о томе да постоје чудовишта која се крију у дубинама и о томе како митови и легенде граде неку своју врсту истине. Пре свега, она преиспитује наше схватање онога што се догодило раније: Чињеница да се нечега живо сећамо не подразумева увек да препознајемо и реалност тог догађаја.
Ruth McКee, Irish Times
Злокобне тајне се згушњавају и ковитлају попут измаглице острва како се овај роман набијен атмосфером развија, кулминирајући у закључку који измиче једноставним одговорима.
Daily Mail
Ово је роман о томе како се историјски злочини исписују по пејзажу, о томе како морално пропадање поприма физички облик. Оно што Буру чини заиста посебном јесу Сем-Сандбергова поигравања наративним конвенцијама, начин на који његова проза као да руши сва правила приручника за креативно писање, а то све чини весело, безбрижно и потпуно уверљиво. Чињеница да је толика стилска комплексност донета на начин који делује потпуно природно представља сведочанство огромног умећа преводитељке Ане Петерсон. Прозни ток нас хировито баца час у прошло час у садашње време, намах говори гласом другог лица, а у једном тренутку Јоханес преузима Андреасов наратив из првог лица. Перспективе се приближавају и удаљавају као кроз телескопски објектив, приказујући нам неизбрисива историјска поглавља односно панорамске слике иза којих следе интимни погледи у крупном плану на тренутке у времену. Делује као да најзначајнија позајмица из Шекспировог комада није острво као место дешавања радње, него Просперова потпуна контрола над наративом, свемоћ аутора-чаробњака.
The Spectator
Име Стива Сем-Сандберга је исписано златним словима на корицама Буре. Ово никако није случајност, он је златни писац и његова проза је апсолутно сјајна (…). Желим да нагласим оштро око Сем-Сандберга за замршену психологију, његово умеће да прикаже метаморфозу доброте у суптилно зло, деструктивну снагу неодговорног егоизма. И да све то претвори у моћну и дирљиву приповест.
Tommy Sundin, Västerbottens Kuriren