Четврти дан Просефеста

Програм четвртог дана Просефеста још једном је одржан у новосадској Гимназији “Лаза Костић”, као и у Културном центру Новог Сада. Посету Просефеста Гимназији обележили су разговори ученика са пољском списатељицом Наталијом Фједорчук, док су ученици Гимназије “Исидора Секулић” водили разговор са македонским писцем Дејаном Трајкоским, у клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Сада.

Вечерњи програм обухватио је представљање поменуте списатељице Наталије Фједорчук о којој је говорила преводитељка Милица Маркић, а разговор су водили ученици Гимназије “Лаза Костић”.

Фото: Бранислав Лучић

Милица Маркић, која је уједно и превела Наталијину књигу Како да заволиш тржне центре, када је говорила о свом преводилачком искуству за њену књигу је изјавила да се први пут сусрела са аутором који користи жаргоне који су блиски младима. „Њена књига обилује терминологијом и невероватно је колико има прецизних детаља. Осим што пише, бави се уметничком едукацијом, друштвеном анимацијом, грађанским активизмом у локалним заједницама, пише музику, сценарија, а поред тога је вокалисткиња и инструменталисткиња. Једна критичарка ју је назвала ‘жена оркестар’, јер је заиста мултиталентована уметница.“

Наталија Фједорчук изјавила је да је одувек волела да пише и да се у писању боље осећа. „Ако имаш навику да пишеш, можеш да се научиш томе, остало је само пракса. Имам једну супермоћ, а то је да суверено владам стваралачким процесом и шта год да радим, умем то да доведем до краја.“

Фото: Бранислав Лучић

Уследило је представљање писца Милутина Ж. Павлова и његовог романа Шармер мале вароши о којем је говорио Петар В. Арбутина, док су разговор поново водили ученици Гимназије “Лаза Костић”.

Арбутина је истакао да Павлов ствара свој посебан дискурс и да су у његовој прози покренуте многе важне ствари, те да ми читајући његова дела пред собом имамо прозу препуну живота. „Симбиоза лирског и прозног код Павлова има једно врло добро прожимање и нигде се не претерује. Његове приче немају вишка, а његови дијалози се често прекидају онда када је најслађе. Када бисте покушали то да допишете, било би безуспешно. Постоји једна фраза која каже ‘шта смо ми љубави, а шта је љубав нама’ и мислим да би то могли да применимо на дело Милутина Ж. Павлова.“

Фото: Бранислав Лучић

Милутин Ж. Павлов изјавио је да се најбоље осећа када пише приче, али исто тако, истакао је да је сваки жанр различит и да мора да унесе целог себе. „Када пишем есеј, ја пишући разговарам. Писац се увек свађа са својим гледиштима и укршта их са гледиштима других људи. Наравно, у сваком делу, писац уноси и део сопствене биографије и сећања. Нема великих и малих писаца, свака књига је драгоцена.“

Вечерашњом трибином завршен је главни део тринаестог Просефеста. Ипак, публику сутра очекује завршница фестивала уприличена програмом ПостПросефест који ће се одржати на Најлон пијаци, са почетком у 8 часова где ће се говорити о књизи Шармери мале вароши са Милутином Ж. Павловим и Вулетом Журићем.

Ана Суботић, Сандра Максимовић