Програм трећег дана Просефеста обухватио је дневне и вечерње догађаје одржане у гимназијама „Јован Јовановић Змај“ и „Лаза Костић“, као и у Културном центру Новог Сада. Гимназијалци и њихови професори имали су прилику да угосте песникињу и преводитељку Драгињу Рамадански и писца Милутина Ж. Павлова.
Програм одржан у Културном центру Новог Сада, као и претходне вечери, обухватио је две књижевне трибине. Током прве представљен је мађарски писац Роланд Орчик, о коме је говорила преводитељка Ангела Патаки, а разговор су водили ученици Гимназије „Светозар Марковић“.
Фото: Бранислав Лучић
Ангела Патаки је уједно и превела Орчикову књигу Фантомкомандо, а за саму атмосферу романа је истакла да је врло занимљива зато што представља неку врсту неухватљивости. „Читајући књигу ми заједно са јунацима очекујемо нешто, а ни сами не знамо шта – читалачка пажња је увек напета. Мислим да је Орчик отворио неке теме о којима се мало говори, а које су зреле за дискусију.“
Орчик је навео да када пише романе, труди се да у мислима нема ниједан роман који је пре тога читао. „Наравно, оно што сам претходно читао усмерило ме је ка неком размишљању или реченици, односно могућности како неку причу испричати. Али, када схватим да постоји нешто што није испричано на одређени начин, трудим се да пронађем најадекватнију форму за ту причу. Увек мислим да није грех ако читалац и разуме реченицу.“
У наставку вечери уследио је разговор са писцем из Северне Македоније, Дејаном Трајкоским, о коме је говорио професор Жељко Милановић, док су разговор водили ученици Гимназије „Исидора Секулић“.
Милановић је за роман Дејана Трајкоског Неверство, који се бави пeчалбарством, истакао да је близак српском читаоцу због заједничког српско-македонског читалачког искуства. „Овај роман се може разумети као један од кључних романа који тематизује искуство огромног дела човечанства, азилантско искуство. Мислим да је оваква врста књижевности данас неопходна. Он заправо говори о оном искуству које можда чека све нас.“
Фото: Бранислав Лучић
Трајкоски је истакао да се, када је тражио идеју за роман, носио мишљу да се обично пише о ономе што најбоље знаш, а за њега је то била љубав. „Када сте искрени према себи онда сте искрени према ономе што радите, а то ће људи пре или касније видети у вама. Ја сам био искрен када сам писао ово дело и нисам калкулисао. Овим романом сам хтео да унесем поезију у прозу.“
Сутрашњи програм Просефеста, 27. септембра, почеће у 19 часова представљањем пољске песникиње Наталије Фједорчук, о којој ће говорити Милица Маркић, док ће у другом делу програма бити представљен српски писац Милутин Ж. Павлов, о ком ће говорити Петар В. Арбутина. Оба разговора водиће ученици Гимназије „Лаза Костић“.
Ана Суботић, Сандра Максимовић