Као и претходних година, и 13. по реду Просефест спремио је за посетиоце фестивала многобројне садржаје и угостио велике писце који ће наредних пет дана употпунити његов програм у Културном центру Новог Сада. Први дан фестивала, осим традиционалног програма који чини Просефест, обогаћен је новим садржајима.
Први део данашњег програма чинила је Новосадска размена књига која се ове године удружила са Просефестом и заједно са хуманитарном акцијом Књигом до осмеха организовала овај догађај.
Вођа хуманитарне акције Јовица Вукша рекао је да је њихова идеја да стварају нешто ни из чега. „Ми сакупљамо половне књиге, а онда их нудимо грађанима у замену за хуманитарни СМС.“
Фото: Бранислав Лучић
Катарина Костић, зачетница Преразмишљавања, које редовно организује размене, каже да је идеја била да дођу као гост Просефеста, а да је до ове сарадње дошло посредством Фондације Нови Сад 2021.
„Просефест је ове године желео да се још више отвори према публици тако што ће проширити програм неким иницијативама и акцијама којих раније није било, па смо зато сада ту ми и Књигом до осмеха.“
Наредни део програма чинила је трибина посвећена сећању на писца Боривоја Адашевића, који је преминуо у јануару ове године. О њему и његовом делу говорили су Сандра Урбан, Мухарем Баздуљ, Мића Вујичић и Младен Весковић.
Фото: Бранислав Лучић
Боривоје Адашевић за собом је оставио пет дела: Крф, Човек из куће на брегу, Из спискова прећутаних ствари, Из трећег краљевства и Еквилибриста.
Сандра Урбан истакла је да је Боривоје писао приче које говоре о одређеним облицима бега од мрака људског друштва, од зла, од могућности живота након застрашујућих злочина.
„Тешко да ћете пронаћи неке од његових ранијих књига у књижари, место које им у српској књижевности припада још нису добиле. Књига коју је Боривоје Адашевић написао стоји пред вама и ви ћете га тек сад упознати, међутим, постоји књига која стоји испод ове као њен челични носач, она је невидљива за читаоце, на њеним се страницама творац игра судбине.“
Фото: Бранислав Лучић
Мића Вујичић нагласио је да има утисак да се Боривоје Адашевић често с правом доводи у везу са Данилом Кишом. На то се надовезао и Мухарем Баздуљ који је рекао да су Кишове фигуре многи носили на застави, али нико тако доследно и достојно као Боривоје Адашевић.
Младен Весковић објаснио је да аутор ставља знак једнакости између књижевности и живота не због жеље да на такав начин фасцинира кроз читав израз, већ због дубоког уверења да једино тако настаје књижевност која је вредна читања.
Учесници су навели да су фатализам, национализам и шовинизам теме које су највише занимале Боривоја и сложили се да је био и остао велики радник, господин и човек великог васпитања.
Фото: Бранислав Лучић
Завршницу данашњег програма обележило је Поноћно читање током којег је промовисан нови роман писца Боривоја Радаковића под називом Хоћемо ли сутра у кино?, а публика је имала част да чује одломке из романа.
Програм је употпунио и концерт Тодоре Стојиновић и групе Шесто чуло.
Фото: Бранислав Лучић
Свечано отварање фестивала заказано је за сутра, 24. септембар, у 18 часова када ће бити додељена међународна књижевна Награда „Милован Видаковић„ чији је овогодишњи добитник руски писац Виктор Јерофејев, након чега следи сусрет са аутором.
Ана Суботић, Сандра Максимовић