Фото: Бранислав Лучић
Јовица Аћин, есејиста, приповедач и романописац, рођен је 13. децембра 1946. године у Зрењанину, где је завршио основно и средње образовање. Доласком у Београд на студије започиње његова уредничка каријера, од билтена Технолошког факултета, преко листа београдских студената Студент, касније до часописа (Дело, Књижевна реч, Градац…) и издавачких кућа (Рад, Службени гласник…). О његовом књижевном делу приређени су, између осталог, темати у часописима Реч (Београд), Поља (Нови Сад), Улазница (Зрењанин) и Браничево (Пожаревац). Монографску студију о његовом есејистичком делу написао је др Светислав Јованов, Јеретик у олтару, изд. КОВ, Вршац, 1994. Приче и есеји заступљени су му у низу српских и страних антологија, часописних избора и зборника, а превођени су му и објављивани у многим часописима у Француској, Италији, Шпанији, Енглеској, Канади, Русији, Пољској, Украјини, Вијетнаму, Словенији, Македонији, Бугарској, Мађарској, Грчкој… По једној од његових прича, из књиге Прочитано у твојим очима, снимљен је и уметнички ефектан краткометражни играни филм (чији је аутор Андреј Аћин).
Неке од најзначајнијих објављених књига су: Дуге сенке кратких сенки (1991, 1997, 2003), Уништити после моје смрти (1993, 2000), Лептиров сановник (1996), Неземаљске појаве (1999), Лебдећи објекти (2002), Ко хоће да воли, мора да умре (2002), Мали еротски речник српског језика (2003), Дневник изгнане душе (2005), Прочитано у твојим очима (2006, 2007), О змајевима, аветима и трампазлинима (изабране приче, 2007), Ушће Океана (2011), Јеванђеље по магарцу (2013), Кроз блато (2017), Украдени роман (изабране приче, 2018), Сродници (2017), Пилот трамваја (2019). Добитник је бројних награда и признања од којих се издвајају Награда „Иво Андрић“ за есеј, „Станислав Винавер“ за изузетан ауторски пројекат, за књиге Уништити после моје смрти и Гатања по пепелу, „Душан Васиљев“ за целокупно књижевно дело и за изузетан допринос модерној српској поезији, Награда „Тодор Манојловић“ за модерни уметнички сензибилитет, Виталова награда „Златни сунцокрет“ за најбољу књигу године, за Прочитано у твојим очима, Награда „Сретен Марић“ за књигу Голи приповедач, Његошева награда за роман Сродници.
„Ретки су наши писци који сваком својом новом књигом изазову истовремену експресну пажњу књижевне критике и читалачке пороте. Један од њих је Јовица Аћин. […] Читалац ужива у лаганом одвијању приповести и упознавању с ликовима. Писац се креће сигурно ка циљу све знајући да иза себе оставља комплексну и живописну причу строго изабраних јунака.“
(Милан Р. Симић о роману Пилот трамваја)