Писци Карил Филипс, Дарко Цвијетић и Румена Бужаровска били су гости другог дана овогодишњег Просефеста, а разговоре са њима водили су ученици гимназија „Јован Јовановић Змај“, „Светозар Марковић“ и „Лаза Костић” из Новог Сада.
На званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада публика је могла да испрати разговор са британским писцем Карилом Филипсом, о којем је говорила Аријана Лубурић Цвијановић, док су разговор водили ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“. Критичарка је говорила о Филипсовима делима и њиховој структури, посебно о књизи „Далека обала“ – његовом првом делу које је преведено на српски језик.
„Када размишљам о Вашем делу, замишљам Вас као неког медијума, некога са изузетном способношћу да призове гласове из разноврсних контекста“, навела је Аријана Лубурић Цвијановић, која је заслужна за превођење Филипсове књиге на српски језик.
Фото: са Јутјуба
Карил Филипс се пре свега захвалио на преводу и навео да нови језик увек подразумева нову читалачку публику, као и да је привилегија када писац дође до нових, посебно младих читалаца.
„Једна од ствари коју проза може да учини јесте да нас однесе и пренесе у животе других људи. То је саставни део великих моралних императива књижевности“, поменуо је Филипс током разговора са гимназијалцима и додао да пишчев материјал потиче из личног извора, али и из освртања око себе и тога што постојимо као људи који су социјална бића.
Он је додао да једна од ствари коју брзо научите кад сте писац, ако желите да сачувате здрав разум и не полудите, јесте то да не треба превише бринути због онога што други о вама говоре, јер то не можете да контролишете.
Фото: са Јутјуба
Уследио је разговор са писцем из Босне из Херцеговине Дарком Цвијетићем, чији је лик и дело представила Зорана Симић. Разговор су водили ученици Гимназије „Светозар Марковић“.
„Целокупан корпус фикције Дарка Цвијетића дубоко је и истрајно похрањен у контекст у коме настаје и без кога је незамислив. Контекст Босне и Херцеговине и Југославије, с краја прве, током друге половине, и с почетка 21. века. Контекст који је пресудно одређен траумом, пре свега, ратном траумом“, нагласила је Симићева.
Фото: Бранислав Лучић
Цвијетић је објаснио да они који су на неки начин додирнути ратом врло добро знају колико труда је потребно уложити како бисте некоме ко није видео рат објаснили макар један минут рата. Ипак, он је додао да не постоји писац који на неки начин не утиче на нас.
„Не постоји писац који ме није на неки начин формирао и утицао на стварање мишљења. Увек сте под нечијим утицајем чак и онда када тога нисте свесни. Читатељ је увек оно што он чита“, рекао је Цвијетић.
Он је истакао да намерно провоцира игру између фактивног и фиктивног, као и да литерарном истином покушава да испровоцира да ми сами пропитујемо оно што сматрамо задатим истинама у нама.
Фото: Бранислав Лучић
Други дан Просефеста завршен је разговором са списатељицом Руменом Бужаровском из Северне Македоније. О ауторки је говорио Драган Бабић и уједно представио њена дела – збирку прича „Мој муж“ и роман „Никуда не идем“, а разговор са гошћом су водили ученици Гимназије „Лаза Костић“.
„Оно што је најбитније са читалачке стране у збирци ’Мој муж’ јесте једно искуство савремених македонских жена које не говори само о њиховим брачним згодама и незгодама, говори о много универзалнијим одликама, о женама које се протежу ван граница Македоније, нашег поднебља и времена, чији се животи анализирају ван брачног аспекта“, изјавио је Бабић.
Фото: Милица Стојанац
Бужаровска је навела да сматра да свет још увек одгаја девојчице у патријархалном духу и да је то системски проблем.
„Ја узмем шта видим у друштву и неки свој осећај, и ставим то у одређени друштвени контекст. Књижевност обично није о срећи. Пишемо углавном о стварима које су мало депресивне, трагичне и покушавамо да пишемо више о оним ситуацијама које нас у свакодневици тлаче“, казала је Бужаровска.
Фото: Милица Стојанац
Она је објаснила да форма кратких прича даје епизодичност, да су искуства плуралнија, а да се у једној краткој епизоди може видети како функционише живот или друштво.
Трећи, и последњи дан фестивала, такође можете да пратите на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада, а представиће нам се писци Лана Басташић и Семездин Мехмединовић.
Фото: Милица Стојанац
Фото: Милица Стојанац
Сандра Максимовић и Ана Суботић